Апологетска страна

Да ли је тибетански будизам
“хришћанство без Христа?”
 

(Стаклене очи Индије, Светигора, 1997.)


 


    Тибетански будизам постао је популаран на Западу преко теозофије Јелене Блавацке, преко Ане Безант, Јелене и Николаја Рериха до савременог Њу Ејџа; све више људи се занимало за “махатме” који са Хималаја управљају спиритуалном еволуцијом човечанства. Шамбала је духовни центар и штаб из кога ће доћи месија човечанства – Мајтреја.
 Фердинанд Осендовски , русификовани Пољак који је био министар финансија у Колчаковој влади, после пораза белих нашао се у Монголији, а затим и на Тибету. 1922. издао је књигу “И звери, и људи, и богови”, у којој је писао о подземном свету Шамбале и њеном господару, о коме су му причали ламаисти. Јелена Блавацка тог господара описује са четири руке, од којих су две на грудима, једна држи лотос а једна змију. Има бројанице око врата и треће око Шиве. Називају га “покровитељем Тибета” и “спаситељем човечанства”. Тибетанци га зову Жигтен Гонпо. Цар света, сматра се, зна помисли свих владара, и помоћу магије управља поступцима њиховим.
. . .
 Осендовски је једног дана дошао код Далај Ламе који му је рекао да је то велики дан, кад се празнује победа будизма над осталим религијама. Предање везано за овај празник каже да је велики Кублај-кан на свој двор позвао жреце разних богова, и тражио да му сваки изнесе своју веру. Један лама се подругљиво осмехивао, ћутећи. На крају, рекао је: “Велики царе! Нареди сваком од нас да покаже моћ својих богова, учинивши чудо, и затим суди чија је вера боља.” Сви жреци су ћутали, а будиста је учинио тако да посуда слатког напитка са стола сама долети до уста Кублај-кана. Отпивши из ње у чуду, цар је рекао: “Твој бог постаће мој бог, њему ће се молити моји поданици. Али реци какве си вере? Ко си и откуда си?” Овај је рекао: “Учење најмудријег Буде – моја је вера. Сам ја сам пандита-лама, Туржо Гамба, из далеког и славног манастира Сакиа на Тибету, где у људском телу обитава оваплоћени дух великог Буде, његова мудрост и сила. Знај, царе, народи који су примили будизам прошириће своју власт на земље Запада, и тачно кроз осам столећа и једанаест година наша вера ће победити све остале вере”. Кублај-кан је владао од 1250. до 1260. године. 811 година од тада – пада у другу половину XXI века. Али већ почетком XX столећа руски теозоф Николај Рерих сматрао је да је доба ламаизма наступило – тако су му говорили тибетански посвећеници...
 Осендовски пише да се служба у којој Далај Лама служи завршава тиме што Далај Лама благосиља присутне, окрећући се на све четири стране света. На крају пружа руке према северозападу, то јест према Европи, где по пророчанству треба да се шири учење најмудријег Буде...
 На Западу, сматра се, има око 500.000 људи хришћанског наслеђа обраћених у будизам. Шоко Асахара, коме је Далај Лама дао благослов за рад и који је 1995. године потровао путнике у токијском метроу, највише следбеника имао је у Русији – око 30.000. Тамо је сарађивао са секретаром Јељциновог Савета безбедности, Олегом Лобовим. Његов поклич је био: “Претворимо Русију у Шамбалу!”
. . .