СВЕДОЦИ ИСТИНИТОГ БОГА

ПРАВОСЛАВНИ ПУТ И ЗАБЛУДЕ ЈЕХОВИНИХ СВЕДОКА

 

МАРИЈА МИКЕТИЋ - МИРОСЛАВ РАДОШЕВИЋ

О КРВИ

Јеховини сведоци кажу да сви они који примају крв путем трансфузије, крше Божији закон и прљају се као када би блудничили и приносили жртве идолима. Јесте, истина је да Бог човеку забрањује једење крви. Али, да ли је трансфузија исто што и храњење крвљу? Они сматрају да јесте.1

Као поређење наводе да онај ко не би смео да пије алкохол због здравствених проблема, али би га примао интравенозно, не би тиме ништа променио, јер је свеједно како алкохол доспева у његов организам. И постављају питање: да ли онај који никада не уноси крв кроз уста, али то чини путем трансфузије, слуша Божију заповесет? Дакле, да бисмо решили теолошки проблем да ли слушамо Божију заповест о неједењу крви ако примамо трансфузију, довољно је решити дилему да ли је трансфузија исто што и једење крви?

Уносећи храну интравенозно она бива, путем крви, дистрибуисана у све делове организма где се искориштава. Да ли се исто догађа и са крвљу? Не! Из простог разлога што крв, примљена путем трансфузије, преузима и наставља да врши исту ону функцију коју је имала и у организму даваоца, тј. функцију јединог течног ткива у организму задуженог за пренос хранљивих материја, кисеоника и отпадних материја између појединачних органа и ткива. Она, дакле, не бива употребљена као храна, што Јеховини сведоци покушавају да докажу. Ово можемо утврдити простим експериментом: узмите литар физиолошког раствора или глукозе и унесите га у организам интравенозно (што може потрејати и до дванаест сати). Шта ће се догодити? Ништа, јер и једно и друго у организму надокнађују течност или храну! Узмите литар крви и унесите је на исти начин. Ако крв није исте групе као ваша, може се догодити да, поред великих компликација, експеримент оконча смрћу. Можда ће неки од Јеховиних сведока рећи да тако можемо примити и литар говеђе супе, па скончати! Тачно је, али ако примимо крв која је по групи идентична нашој, то се неће догодити зато што је крв ткиво и она, по трансфузији, не бива апсорбована, већ наставља да врши властиту функцију. Слична ствар се догађа када организам одбацује пресађени орган. По њиховој логици и пресађен орган би био исто што и поједен.

Дакле, трансфузија крви није исто што и једење крви, јер једењем крв бива сварена и искориштена у организму као храна, док трансфузијом крв наставља да врши своју улогу течног ткива, као и пресађени орган. Можда добијемо примедбу да и примљена крв временом бива апсорбована због века трајања крвних зрнаца, па је у том случају опет дошло до конзумирања крви. Међутим, ако овако поставимо ствари, онда Јеховисти не би смели уопште јести месо. Да ли је могуће да се из меса исцеди и последњи молекул крви? Није! Према томе, и они једу крв!

У наставку наведеног текста, Јеховисти дају објашњење да крвљу могу бити пренете разне болести, и да је третман вештачким препаратима за замену крви далеко сигурнији. Тачно је да крвљу могу бити пренете болести, али то није теолошки аргумент, већ ствар ажурности медицинског особља. Овај аргумент би био ваљан колико и захтев да никада не прелазимо улицу, јер би могло нешто да нас прегази. Да ли бисмо тражили да људи никада не користе лифт, зато што би се могао откачити, а то би резултовало несрећом? Такав је случај и са могућношћу преноса болести путем крви.

Направимо један логичан преокрет: када би Јеховини свведоци били доследни сами себи, први би требали да дају крв, јер кажу да је човекова душа у крви (иако у Светом Писму стоји да је крв душа телу тј. да га крв оживотворава). Сетимо се, Господ Исус Христос је рекао да нема веће љубави до оне ако ко положи душу своју за пријатеље своје. Зар не би било најприкладније за Јеховисте, ако је душа крв, ову врлину досећи управо давањем своје душе, тј. крви?

Они кажу да Бог не жели да живимо на рачун другога, али се нису запитали да ли Бог жели да дозволимо да наш ближњи искрвари на смрт? Брините се за своје, особито за домаће, тј. укућане, породицу, децу, не значи само брига о јелу и оделу, већ и о животу! Да ли Бог жели да својој деци не дате крв ако је потребно?

Њихово гледиште је дакле, засновано на погрешној интерпретацији  медицинских чињеница, а не на тумачењу Светог Писма. Буквализовањем и радикализовањем једне заповести, они укидају много већу заповест о љубави према ближњима, о полагању душе своје за ближње, што је чисто фарисејство! Крв не треба користити у исхрани. Канон шестог Васељенског сабора1, као меру против оних који прекрше ову заповест, наводи искључење из Цркве. Дакле, није тачно да Црква игнорише заповест о неједењу крви. Али, као што смо видели, трансфузија је нешто сасвим различито.

Оно што је за мене далеко интересантније, јесте питање одакле порив за тако грчевито и фанатично придржавање нечега што је постављено на хипотези коју и уџбеник биологије за основну школу може оповрћи? Пошто трансфузија крви није исто што и њено једење, шта је онда то непримање крви путем трансфуије? Коме треба крв која истече из тела Јеховиног сведока одводећи га у смрт? Зар Богу?!

Ако се сетимо сусрета Гетеовог Фауста и Мефистофела, знамо да је на Фаустово питање зашто уговор који му је Мефистофел понудио мора да потпише крвљу, овај одговорио: зато што је крв особити сок. Зашто је крв особити сок, зашто се баш крвљу потписује уговор са сатаном? По учењу окултиста етерски аспект људског бића садржи људско ја (личност), а манифестација етерског аспекта у материјалном свету, по окултистима, је управо крв. Дакле, у крви је садржано и људско ја (његова душа, он сам). Потписом крвљу, Фауст у ствари Мефистофелу даје своје ја, чиме овај постаје господар његове комплетне личности. Потпис крвљу је доказ да је душа у власништву онога коме је потпис дат. Фауст је добио окултне моћи, али је потписом крвљу заузврат дао своју душу.

Добро размислимо о овоме и запитајмо се на чији уговор капље крв која истиче из тела Јеховиног сведока? Да ли је то потпис на завет са јединим истинитим Богом или на уговор са неким чији се мрачни лик назире испод њихове надасве морбидне доктрине? Јеховини сведоци ће дозволити (а то се дешавало) да им и дете искрвари до смрти, али неће дозволити трансфузију. Сваки Јеховин сведок носи уз себе и картицу на којој је захтев, да уколико му се нешто деси, лекари немају право да му дају крв. 



1 Расправљање на темељу писма, (један од приручника Јеховиних сведока), стр. 186, поднаслов: Да ли је трансфузија заиста исто што и једење крви?

167. канон 6. Васељенског сабора