ОРГАНИЗОВАНОСТ СЕКТИ

Када су Британци дошли у Индију, ослободили су је од: спаљивања жена приликом смрти мужа, ропства у ланцима, принудног рада деце, киднаповања дечака ради култног злостављања у хомосексуалним обредима, као и људских жртава, које су приносили следбеници богиње Кали. Па ипак, Ганди је писао Стенлију Џоунсу да ће у Индији мисија Хришћанства, као “колонијалне” религије, бити забрањена и да ће се сви Индуси вратити својим обичајима. Пре него што је постао политички лидер, Ганди је упражњавао “krya yogu” и био гуру који је имао свој сопствени ашрам. Да би показао како је “надишао пожуду”, спавао је са младим девојчицама, не додирујући их (још један од наопаких облика индуистичке “аксезе”).

 Међутим, индуизам није остао само на одбрани Индије од “негативних утицаја Хришћанства”. Индуисти су решили да освоје свет, и то уз помоћ индијских званичника. 1979. године у Алахабаду одржан је светски хинду-конгрес, на коме је учествовало око 60000 људи. Скуп је организовала групација “Вишва Хинду Паришад”, међународни мисионарски савез за пропаганду индуизма. Према статуту, ова организација има за циљ:

 1. Предузимање корака за ојачање хинду-друштва;

 2. Заштиту, развој, ширење индуистичких вредности живота, етичких и духовних;

 3. Установљавање мисионарског реда од лаика и иницираних, ради пропаганде динамичког индуизма који представља темељне вредности живота онако како их поимају разне вере и деноминације, укључујући будисте, џаинисте, Сике, лингаисте, итд, и отварање, управљање или сарадња са школама или центрима који такве мисионаре обучавају;

4. Ширење знања и проповедање о етичким и духовним начелима и праксама индуизма прилагођеним савремености у свим деловима света да би послужиле као водиље ради добробити човечанства у целини.

 Чланови организације “Вишва Хинду Паришад” су: Рамакришна мисије и друштва Веданте широм света; братство Јогананде за самоостварење; Међународно друштво за свесност Кришне (Харе Кришна); Свами Шивананда и његови следбеници; Сатја Саи Баба; бели Сики; теозофска друштва; будисти. Конференцијом 1979. је председавао Далај Лама.

 Ово откриће је врло важно за изучавање феномена ширења индуизма у савременом свету, пошто се далекоисточне секте прикривају својом привидном “спонтаношћу” у настајању и окупљању око гуруа. Стварност је, међутим, друкчија: иза њих стоји моћна мисионарска организације, коју потпомажу и неки државни званичници Индије.

(Рат Индије и Европе, “Стаклене очи Индије”, Светигора, 1997.)