_______________________________

Демостен

О венцу

( у одломцима)

Anastasios Janulatos - Bogoslovsko shvatanje drugih religija

 

 

... Било је баш вече, а стиже један гласник Пританима, јављајући да је Елатеја заузета. И они одмах потом поустају од вечере, отерају људе из шатора на тргу и запале ограде, а у исти мах пошаљу по стратеге, дозову и трубача, и град је био у највећој гужви. Сутрадан у зору сазову Притани саветнике у саветски дом, а ви сте хитали у скупштину, и пре него што ће савет довршити расправу и донети претходну одлуку, цео је народ већ седео на Пикни.

  А кад потом стигну саветници, и Притани саопште што им је јављено, доведу онога гласоношу, те и он поднесе извештај, а гласник државни стане питати: "Ко жели да беседи?" Не устаде нико. Гласник је више пута понављао то питање, па опет не устаде нико, мада беху сакупљени стратези, а и сви беседници, и мада је заједнички глас отаxбине позивао свакога да беседи за њено спасење. Јер глас што га гласник по наређењу закона подиже сматра се с пуним правом за глас целе отаxбине.

   Међутим, да је требало да поустају који су желели спасење државе, ви бисте, разуме се, сви, а и остали Атињани, били поустајали и похитали на говорницу, јер сте ви, зацело, желели да се она сапсе. Или, да је требало да устану они који су најимућнији, биле би устале оне три стотине. Или, да је требало да устану они што су били и једно и друго, и родољубиви и имућни, били би поустајали они који су доцније принели велике новчане жртве; јер они су то учинили и што су били родољубиви и што су били имућни.

   Али се чини да је онај тренутак и онај дан захтевао човека не само родољуба и имућна него и таква који је од почетка пратио догађаје и добро прозрео и намере и жеље Филипове. Јер, ко то није знао и одавно није савесно испитао, тај, ма колико био родољубив и богат, није могао знати шта треба радити нити вас је могао саветовати.

   Као такав човек појавим се, дакле, онога дана ја, ступим на говорницу и рекнем вам оно што треба и сада пажљиво да саслушате из два разлога: прво, зато да знате да ја једини између беседника и државника у часту опасности нисам напустио положај на који ме је била поставила љубав према отаxбини, него сам усред страхота и говорио и писао и оно испитивао што је за вас било потребно; а, друго, зато што ћете, потрошивши мало времена, много дубље загледати у цео даљи ток догађаја.

 Ја сам, дакле, ово рекао: "Ја мислим да они који вичу да Тебанци тобоже пристају уз Филипа не познају стање ствари. Јер ја знам, зацело, да ми, кад би то баш тако било, не бисмо слушали да је Филип у Елатеји, него да је на нашој граници. Али да је он онамо дошао да у Теби све придобије на своју страну, и то добро знам. А како та ствар стоји - говорио сам даље - послушајте ме!

  Колико је год Тебанаца могао или подмитити или преварити, све је за се придобио, али који су му се од почетка противили, па му се и сада противе, њих никако не може да за се обезбеди. Шта он, дакле, намерава и зашто је Елатеју заузео? Да се приближи с оружјем и изблиза покаже своју силу, и тиме да пријатеље своје охрабри и осмели а противнике да застраши, па да или од страха допусте оно што сада нису вољни допустити, или да на то силом буду приморани.

Ако, дакле - говорио сам даље - изаберемо овај тренутак за то да споменемо неприлике које су нам Тебанци можда учинили и да њима  као присталицама својих непријатеља ускраћујемо своје поверење, онда ћемо, прво, учинити оно што Филип може пожелети, а, друго, бојим се да ће садашњи његови противници пристати уз њега, да ће сви једнодушно његову ствар пригрлити као своју и заједно с њиме ударити на Атику. А ако мене послушате и ако узмете да разлоге моје озбиљно просуђујете, а не да замерате, онда мислим да ћу вас уверити у то да ја саветујем оно што је потребно, и да ћу опасност која нашем граду прети отклонити.

 Шта је, дакле, велим да је потребно? Пре свега треба садашњи страх да избијете из главе, па да га на другу страну обратите, и да се сви за Тебанце бојите; јер они су ближе страхотама него ми, и пре њима прети опасност. Затим треба у Елеусину да пођу сви они који су за оружје, и коњица, па да свету покажу да сте ви сами главом под оружјем. Онда ће ваши пријатељи у Теби моћи да и они од своје стране бране праведну ствар, јер ће видети да исто онако као што у Елатеји стоји спремна војска која ће помоћи онима што продају Филипу своју отаxбину, исто тако и ви стојите спремни да онима који хоће да се боре за слободу прискочите у помоћ ако неко на њих удари.

Даље предлажем да изаберете десет посланика, па да ове заједно с војводама овластите да одреде када ће онамо полазити и како. А кад ови посланици стигну у Теби, како, по моме мишљењу, треба да поступе? На ово нарочито пазите! Нека од Тебанаца ништа не траже, јер је то срамота у овај час, него нека их известе да ћемо им прискочити упомоћ ако то желе, јер се они налазе у највећој опасности, а ми боље од њих гледамо у будућност. Прихвате ли они те наше понуде и послушају ли нас, ми смо онда извршили оно што хоћемо, и то учинили на начин који граду нашем доликује; не пође ли нам то за руком, онда нека се сами на себе жале ако сада страдају, а ми нисмо учинили ништа срамотно ни кукавно." - После ових речи и овим сличних сиђем са говорнице...