_______________________________

Горгија

Похвала Хелени

(одломак)

Anastasios Janulatos - Bogoslovsko shvatanje drugih religija

 

 

Склад даје граду обиље храбрих мужева, телу лепота, души мудрост, делу врсноћа, говору истина, а томе противно ствара несклад. Мужа, жену, говор, дело, град, ако их посматрамо као предмет достојан хвале, хвалом треба частити, а ако као недостојан, грдњом кудити; та једнака је погрешка и неукост грдити оно што је за похвалу и хвалити оно што је за покуду. Задатак је једног истог човека да изрекне на прави начин оно што треба и да оповргне оне који грде ХеленуА ја желим, давши неко рационално објашњење, њу, коју бије лош глас, ослободити оптужбе, а оне који је грде, доказавши да говоре неистину и показавши истину, ослободити незнања.

Но да је пореклом и родом прва од првих људи и жен жена о којој је овде реч, није непознато ни малобројнима. Познато је да је од мајке Леде, од стварнога оца бога а од привиднога смртника, Тиндареја овамо а Зеуса онамо. Од ових за једнога се веровало, јер је то био, а за другога се пронио глас, јер је то тврдио..

Потекавши од таквих родитеља, доби лепоту каква је у божица, коју примивши и не сакривши одржи; небројене у небројенима жудње љубавне усади и једним телом многа тела сабра јунак због узвишености узноситих, од којих једни задобише величајност богатства, други блистав углед древног племства, трећи крепост властите снаге, четврти моћ стечене мудрости; и дођоше сви због љубави победољубне и непобедивога частољубља. Тко је, дакле, и зашто и како утажио своју љубавну жудњу добивши Хелену, нећу приповедати. Јер онима који знају приповедати оно што знају садржи уверљивост али задовољство не доноси. Зато, време својим говором ондашње сада прескочивши, до темеља свога наумљенога говора напред ћу поћи, те ћу изложити разлоге због којих бијаше природно да је дошло до Хелениног пута у Троју.

Јер или одлуком Случаја, Наређењем богова и закључком Судбине учини што учини, или силом уграбљена, или речима наговорена, или љубављу освојена. Ако дакле због првога, заслужује да буде оптуживан онај који је увек оптуживан: вољу божанства, наиме, људско предвиђање није у могућности да омета. Та природни је закон не да јаче бива ометано од слабијег, него да се слабије даје управљати и вући од јачег, те да јаче води а слабије да следи. Бог је биће јаче од човека и силом и мудрошћу и другиме. Ако, дакле, Случају и богињи треба приписати кривицу, Хелену треба ослободити лоша гласа.

Ако је, опет, била силом уграбљена, те противзаконито насилно одведена и против правде силована, јасно је да је онај који је уграбио криво поступио, а да је она, као жртва насиља, доживела несрећу. Заслужује, дакле, барбарин, који се барбарског подухвата подухватио, осуду и законом, и речју, и делом, тако да по закону буде бешчастан, речју да буде оптужен, делом да буде кажњен. Она пак, која је претрпела насиље, била лишена отаxбине и осиротела оставши без драгих, како не би с разлогом постала предметом жаљења пре него покуде? Јер онај почини чин ужасан, она претрпе; право је, зато, њу пожалити, њега замрзети.

Ако је реч била та која која ју је наговорила и заварала њезину душу, ни у том случају није тешко саставити одбрану и побити оптужбе овако. Реч је велики моћник који сасвим сићушним и посве невидљивим телом извршава најбожанственија дела; може, наиме, и страх зауставити, и бол уклонити, и радост изазвати, и сућут појачати. А да је тако, доказаћу; а треба то и мишљењу слушалаца показати; свеукупно песништво сматрам и одређујем као говор у стиху. У оне који га слушају уђе и језа пуна страве, и сућут многосузна, и чежња драгоболна. Код срећних догађаја и неуспеха туђих дела и тела душа посредством речи доживи неки властити доживљај. Хајде да сада пређемо на други аргумент! Богом надахнуте басме помоћу речи постају доводитељи ужитка, одводитељи боли; стапајући се, наиме, с мишљењем душе, моћ је басме опчини, наговори и измени чаролијом. Пронађене су две врсте чаролије и магије, које су изопачење душе и опсене мишљења. Колики наговорише и још наговарају колике (небројане људе) у коликим (небројеним стварима) измисливши лажљив говор! Да заиста сви имају сећање о свим прошлим (догађајима), о садашњим, предвиђање будућих, не би говор, остајући непромењен, подједнако заваравао. Али овако не постоји један пут нити за сећање на прошло, нити за докућивање садашњег, нити за порицање будућег. Стога у већини ствари већина људи души као саветника нуди мњење.. Али мњење је непоуздано и непостојано, и зато оне, који се њиме служе, баца амо тамо у варљивим и несталним застрањењимаЈер реч, која је наговорила душу, присилила је ону коју је наговорила и да се покори ономе што се говори, ида одобри оно што се ради. Онај, међутим, који ју је наговорио, чини криво уколико је извршио присилу, а она која је била наговорена, уколико је била речју присиљена, без разлога на злу је гласу.У истом су односу моћ речи према стању душе као и прописивање лекова према природи тела. Као што један од лекова истерује једне сокове из тела, а други друге, тако и једни од говора растуже, други развеселе, трећи уплаше, четврти усаде у слушаоцу храброст, а пети неким рђавим уверењем затрују и урекну душу.

Ако је љубав била она која је то урадила, нимало тешко избећи ће оптужбу због кривице за коју се каже да ју је починила. Наше видне перцепцијенемају ону природу коју ми желимо, него ону која је свакој својственаТако природа неких призора ствара виду тугу, а природа других чини да га обузима жудња. Ако је, дакле, Хеленино око, усхићено Александровим телом, изазвало жељу и жудњу за љубављу у њеној души, шта је у томе чудно? А ако је она божанство, како би могао бити у стању онај који је од ње слабији одбити и од себе одвратити божанску снагу богова? А како је болест људског порекла и грешка душе из незнања, не треба да буде куђена као кривица него треба да буде сматрана несрећом; та дошла је како је дошла, замкама душе а не наумом разума

  Како, дакле, треба оценити као оправдану покуду Хелене када она, било да је била обузета љубављу, било да је била наговорена речју, било да је била уграбљена силом, било да је била присиљена божанском присилом, учинила што је учинила, у сваком случају измиче оптужби?

 Одстраних својим говором лош глас од једне жене, остадох веран начелу што га себи поставих на почетку говора, покушах расправити неправду покуде и неукост мњења, прохте ми се написати овај говор као похвалу Хелене а као играрију своје маште.