www.verujem.org

Свети Григорије Богослов

Слово на Васкрс
(превео. еп. Атанасије Јевтић)

1. Васкрсења је дан,
и почетак је десни,
и просветлимо се празником,
и један другог загрлимо.
Рецимо: Браћо! и онима који нас мрзе
(Ис 66, 5)
не само онима који нам из љубави
нешто учинише
или (од нас) претрпеше.
Опростимо све Васкрсењем.

Дајмо опроштај једни другима: и ја који бејах тиранисан добрим насиљем - јер то сада додајем - и ви који сте учинили добро насиље, ако ми нешто пребацујете због оклевања, које као да је боље и Богу милије од ужурбаности неких других. Јер је (некад) добро и мало одступити пред Богом, као оно Мојсије у старини и Јеремија касније (Изл. 4, 13; Јер. 1, 6), а (потом Му) спремно притрчати када позива, као Арон и Исаија (Изл. 4, 27; Ис. 6, 8), само нека обоје буде с побожношћу: оно прво због сопствене слабости, ово друго ради моћи Позивача.

2. Тајна ме је помазала (тј. позвала), пред тајном за кратко устукнух, колико да себе испитам; са тајном се опет враћам, наводећи овај благи дан (Васкрса) као покровитеља моје бојазни и слабости, да би данас Васкрсли из мртвих (Христос) и мене обновио Духом, и обукавши ме у новог човека, даровао ме новој твари - онима који су рођени од Бога (Јн. 1,16) - као доброга васпитача ( = обликоваоца) и учитеља, који добровољно са Христом и умире и васкрсава.

3. Јуче се Јагње (Божије) закла, и помазиваху се надвратнице (крвљу), и оплакиваше Египат своје првенце, и нас мимоиђе губитељ, и печат беше страшан и достојан уважавања, и заштићени смо крвљу Јагњетовом (Изл. 12, 5-14. 29-31; Петр. 1, 19).
Данас смо чисто избегли из Египта и од горкога владара фараона и од претешких началника, и ослободисмо се од блата и прављења цигала (Изл. 1, 14). И нема никога ко би нас спречавао да празнујемо Господу Богу нашем Празник Изласка, и да (га) празнујемо "не у квасцу старом - злоће и неваљалства, него у бесквасним хлебовима искрености и истине" (1 Кор. 5. 8), не носећи са собом ништа од египатског и безбожног квасца (Изл. 12, 34).

4. Јуче се сараспех са Христом, данас се сапрослављам (с Њиме). Јуче се саумртвих (са Христом), данас саоживљавам (са Њим). Јуче се сапогребох (с Христом), данас саваскрсавам (с Њиме). Зато, доносимо плодове Ономе који је за нас пострадао и васкрсао (Рм. 7, 4; Кол. л, 6.10).

Вероватно да мислите да говорим (о плодовима): о злату или сребру, о тканинама или камењу прозирном и драгоценом, о трошној материји земљаној која доле остаје, коју увек највише поседују зли (људи) и они који робују овоземаљским стварима и козмократору (ђаволу - Јн. 14, 30). (Не, него) принесимо плод - нас саме, који смо Богу најдрагоценије и најблискије благо. Дајмо лику (Божјем) оно што је "по слици" (Пост. 2, 7; Рм. 8, 29; Кол. 3, 10); познајмо наше достојанство, почаствујмо Архетип (=Христа);
познајмо силу Тајне и зашто је Христос умро.

5. Постанимо као Христос, јер је и Христос (постао) као ми; постанимо богови ради Њега, јер је и Он ради нас (постао) човек. Узе (на Се) оно што је лошије (тј. људску природу), да би (нам) дао оно што је боље (тј. Божанство); осиромаши, да се ми Његовим сиромаштвом обогатимо (2 Кор. 8, 9); узе обличје слуге (Фил. 2, 7), да ми слободу задобијемо (Гал. 5, 1); сиђе доле, да бисмо се ми узвисили; би кушан - да бисмо ми победили (кушача); би лишен части - да би (нас) прославио; умре - да (нас) спасе; узнесе се (на небо) - да Себи привуче оне који су лежали доле у паду греха. Нека свако даје све, нека плодоноси све Ономе који је Себе дао у откуп и замену за нас (Мт. 20, 28). А неће дати ништа такво какав је он сам који схвата тајну (Христову) и који постаје ради Христа све оно што је Он за нас постао.
6. Плодоноси вам Он (Христос), као што видите, пастира, јер у то се нада и то жели и тражи од вас који сте (Му) под руком, Он - Пастир Добри, који душу своју полаже за овце (Јн. 10, 15), и двострукога уместо простога даје вам Себе, и чини од штапа старости - штап Духа (Светога); и додаје бездушном храму - (храм) душевни, и овом предивном и небеском - (додаје) било каквога и толицног, али Њему најдрагоценијег, створенога (изграђеног) многим знојем и трудом, а можемо рећи и достојнога тих трудова.* И све своје приноси вама - о великодушности! Или да још тачније кажем: о чедољубивости! старост, младост, храм, архијереја, даваоца наслеђа, наследника, речи које сте желели; и од тих речи, не оне узалудне, и које се у ваздух расеју и које досежу само до ушију, него оне које исписује Дух (Свети) и утискује у плоче камене, то јест телесне (Јез. 36, 26; 2 Кор. 3, 2-3); (речи) које нису исписане на површини, нити се лако бришу, него су ознаменоване у дубини, не мастилом него благодаћу (2 Кор. 3, 3).
7. То вам, ето, чини овај честити Аврам патријарх, ова часна и уважена глава, ризница свих добара, образац врлине, савршенство свештенства, који данас приводи Господу добровољну жртву - јединороднога (сина, рођеног) од обећања (Божијег - Пост. 22, 2; Гал. 3, 16).

А ви плодоносите и Богу и нама (тиме) што ћете бити добро стадо (Христово), настањујући се на месту зеленила и напајајући се на води одмора (Пс. 22/23), знајући добро пастира и будући (од њега) добро познати, и следујући за њим кад (вас) зове пастирски и слободарски кроз двери, а не следујући за туђином, који улази преко ограде разбојнички и подмукло (Јн. 10, 9-15), нити слушајући туђи (=јеретички) глас, који поткрада и одводи од истине у планине и пустиње и провалије (Јез. 34, 5-6) и у места која Господ не надгледа (=не епископује), одводећи од здраве вере, оне у Оца и Сина и Светога Духа - Једно Божанство и Силу, чији глас свагда слушаху и слушаће моје овце - те заводећи речима лажним и поквареним и одвајајући од Истинитог и Првог Пастира (Христа). Од таквих да будемо далеко, као од болесне и смртоносне паше, сви ми, и пастири и стадо, вољени на пашу и напасани, и сви да једно будемо у Христу Исусу (Јн. 17, 21; Га. 3, 28), сада и у тамошњем почивалишту, Којему слава и моћ у векове векова. Амин.