СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА

42. БЕСЕДА

Беседа на спасоносно Рождество
Пренепорочне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије


 


najstarija ikona Sv. Gr. Palame otkrivena u man. Vatopedu na SV. Gori1. Свако је време погодно да се постави темељ спасоносном начину живота. Указујући на то, велики Павле је рекао: Већ је час да устанемо од сна, јер нам је сада спасење ближе него када поверовасмо... Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо се у оружје светлости, да ходимо поштено као по дану (Рим.13; 11-13). Није речено да је неки одређен дан или час погодан за спасење него се каже да је, након јављања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, свако време погодно за то. Као што са изласком чувственог сунца за људе настаје време телесног делања, будући да Сунце гране... и излази човек на посао свој и на рад свој до вечера, како каже Давид (Пс.104; 22-23), тако је и од времена када нам је у телу заблистало Сунце правде, од Његовог јављања, свако време постало погодно за духовно делање, Онај исти пророк, након што је о доласку Господњем рекао: Камен који одбацише зидари поста глава од угла, каже: Ево дана, који створи Господ. Радујмо се и веселимо у њему (Пс.118;22-24). Када се појави чувствено сунце, које бива заустављено (у оригиналу: прекинуто; прим.прев) током ноћи, излази човек на посао свој, на рад свој до вечера, док Сунце Правде, будући незалазно и, по речима апостола, немајући изменљивости ни сенке промене (Јак.1,17), допушта да време, погодно за духовно делање, непрекидно траје.

2. Уколико је потребно да се издвоји неко време погодније од осталих (времена), као што, на пример, постоји време сетве и време жетве, време сађења и време сабирања плодова, као што постоји време сваком другом делу, открићеш да се и за добра дела време различито усаглашава. Сада је јесен, и у њој првенство припада овом месецу (септембар), који рачунамо као први и као почетак године (у Византији је година почињала у септембру; у том месецу и сада почиње црквена Нова година, прим. прев), јер је тада постављен почетак нашем спасењу, а што данас и прослављамо. Будући да је ова свештена свечаност и празник који данас славимо наш први благодатни призив и пресаздање, то је и дан са којим је све почело да бива ново, са којим је започело смењивање променљивог (привременог) закона непроменљивим (тј. трајним), слова духом а сенке истином.

3. Данас се, дакле, открио нови свет и чудесни рај, у којем се и из којега се родио нови Адам, да би старог Адама пресаздао и васцели свет обновио, (Адама) који неће бити обманут него ће, напротив, сам обманути обмањивача и даровати слободу онима, што су услед демонске обмане постали робови греха. Данас се на земљи приуготови зачуђујућа књига, али не књига уобличена речима (грч. ####) већ способна да у себи тајинствено носи Саму живу Реч (самог живог Логоса), и то не ону реч коју ветар носи него Реч небеску, не реч створену да би пропала него ону, која све што јој се приближи отима од пропадљивости, не реч насталу кретањем људског језика, него Реч превечно рођену од Бога Оца. Данас се показује одухотворена и нерукотворена скинија Божија, логосни (словесни) и духовни кивот Хлеба Живота који нам је уистину послан са небеса (Јн.6;32-33). Данас, како каже Псалам, истина изникну од земље, истински небески украс благородства (племенитости) човечијег и показа се правда са небеса (Пс.85;11), Правда (тј. Христос, Логос; прим.прев) која је и самог началника и истинско начело неправде одагнала, и будући неправедно осуђена и праведно осуђујући, свезала је силнога у злу и сасуде његове (пале људе; прим.прев.) преотела и пресаздала, показујући да су способни да у себи понесу праведност Божију. На тај начин су се вером у Њега (Логоса, Христа) оправдали заточеници греха, јер их је узео да би вечно са Њим живели, док је кнеза греха, свезавши га неразрешивим оковима, предао вечном и мрачном огњу. Данас, по пророчком предсказању, изниче "лоза (жезло) из корена Јесејевог" (Ис.11;1) и цвет који неће увенути поново призива нашу природу иако је увела и због тога отпала од неувелог места наслађивања, који води ка цветању и дарује вечно цветање, узноси на небеса и уводи у рај. То је жезло којим Велики Пастир управља словесно стадо на вене пашњаке и када се наша природа ослони на ово жезло, збацује са себе прастару слабост и немоћ и лако се креће ка небу, оставивши испод себе земљу онима што су склони земном (доњем) будући да немају такву потпору.

4. Какав је међутим, тај нови свет, задивљујући рај, чудесна књига, одухотворена скинија и кивот Божији, истина која је "изникла од земље", многоопевано "жезло Јесејево?" То је пре и након рађања Приснодевствена Дјева, чије рођење од нероткиње данас прослављамо. Јоаким и Ана, који су живели заједно и били непорочни пред Богом, Израиљцима се, према закону, чињаху достојним прекора јер бејаху бездетни. Како у то време још није било наде васкрсења, мислило се да је неопходно наслеђивање рађањем. Сада пак, када нам је она, на данашњи дан рођена Дјева, девственим рађањем подарила вечност, није нам више неопходно наслеђивање кроз рађање деце. У то време се дакле Израиљцима бројно потомство чинило великом врлином, а бездетство (неплодност) највећим пороком, због чега су и оне праведнике, уместо да их хвале због врлине, презирали што немаху деце. Ожалошћени, дакле, овим презиром, ови праведници се опомињаху Авраама и Саре, као и других што су осетили дубоку жалост због немања деце, а затим су, имајући на уму лек који су они нашли као исцелење у тако великој жалости, одлучили да и сами са молбом притекну Богу. Целомудрени Јоаким је отишао у пустињу, тамо се настанио и подвизавао постом, узносећи Богу молитву да постане отац. Он није прекидао молитву нити се враћао отуда све док није добио уверење да ће његово мољење бити услишено. Будући јединомислена са њим, Ана се затворила у оближњем врту, вапијући Господу са болом у срцу: "Услиши ме, Боже отаца мојих, и благослови ме као што си благословио и Сарину утробу". И услиши је Господ, и благослови их, и даде им обећање, и то обећање данас (тј. на данашњи дан) и испуни, и подари им чедо од сваког претходног чуда чудесније, Родитељку Онога што је све створио, која је људски род обожила и земљу онебесила, Сина Божијег учинила (сином) човечијим, јер је у себи бесемено зачела и као Оваплоћеног неизрециво родила Онога који је све из небића привео у биће и пресаздао га у добробиће, не допуштајући да се расипа у небићу.

5. Из ког је разлога Она потекла од неплодне утробе? Да би родитеље ослободила бола и прекинула њихово понижење, а такође и да би унапред изобразила ослобађање од бола и проклетства прародитеља нашег рода које ће се кроз њу извршити. Како би се природа одважила да оскрнави ону утробу, у којој је пребивала и из које је потекла једина жена која се настанила у Светињи над светињама и једина жена која је постала обитавалиште Створитеља природе? Као што се ни пре ни после ње није појавила Дјева Мајка и Мајка Божија и као што ни пре ње ни после ње нико није обитавао у Светињи над светињама, тако је доликовало да и унутар ове утробе не буде зачет ниједан други плод. Како је требало да Дјева постане Мајка Божија и то из рода Давидовог и у време погодно за наше спасење, како се приближило време и како је требало припремити ову Дјеву, не нађе се нико узвишенији у врлини нити се у роду Давидовом неко показа племенитијим по начину живота и роду. Тога ради постадоше ови бездетни почаствованији од оних што имаху много деце, да би се свеврлинска Дјева родила од многоврлинских и свепречиста од изврсних у целомудрености и да би целомудреност, сједињена са молитвом и подвигом дала плод, да би постала родитељка девствености и девственост која је по телу непорочно родила Онога, што је по божанству од девственог Оца рођен пре свих векова. 0, каква је крила имала њихова молитва, и какву је одважност задобила пред Господом! 0, она срца, толико непорочна, да су узнела овакву молитву, која је нечему таквом претходила и такво нешто достигла! Требало је да се приуготови велико чудо над чудима и да природа постепено уступи пред благодаћу.

6. А ви, који сте освећени сабор и слушате моје речи, који сте моје у Христу словесно стадо и њива, принесите Мајци Божијој на дан њеног рождества дар творења врлина и узрастања у њима. Мушкарци и жене, старци и младићи, богати и сиромашни, старешине и потчињени и уопште, људи сваког рода, сваког узраста, умећа и наука, нека нико међу вама не буде неплодан и без душевног плода, нека нико не буде без љубави и непријемчив за духовно семе, него нека усрдно прихвати семе небеско, спасоносну реч, и нека са своје стране делом сатвори небески и богоугодни плод, нека нико не запостави почетак доброг делања, нека нико своју веру у Христа не испољава само на речима. Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско, но који твори вољу Оца мојега који је на небесима (Мт.7;21) и Ниједан који је метнуо руку своју на плуг иа се обазире назад није приправан за Царство Божије (Лк.9;62).

7. Девственице заветоване на монашки живот, као и све које чините добро, које сте из супружништва приступиле саживоту са девственицама и, уопште, све које сте стремљењем ка покајању изабрале тај начин живота, тражите све по Богу због Дјеве која се сада због нас роди и Онога, од девственог Оца рођеног пре свих векова а Којега она у времену девствено роди по телу да бисте живеле само за њу и од ње Оваплоћеног Бога, мотриле само на Њега, само се Њиме наслађивале, да бисте се у нади радовале, у невољи биле трпељиве (в.Рим.12;12), надстојатељкама биле послушне (Јевр.13;17), служиле једна другој старајући се да будете у миру једна са другом, непрестано се у будности, молитви и душевном умилењу посвећујући псалмима, химнама и духовним песмама (Еф.5;19), будите непорочне и девствене телом и душом, сваким чувством и умом, у свему показујући духовни и девствени начин мишљења и живљења. Тако ћете, како каже псалам, следити Богомајку и бити близу ње, и ући у нерукотворени храм Цара небеског, у надземаљску и вечну брачну ложницу бесмртности.

8. А ви, који сте у браку, не препуштајте се у потпуности овом свету, јер се ради вас овај новостворени и уистину надземаљски украс, односно Богомајка, данас појави као плод брака. Ви, старци, покажите старачку мудрост и својим помислима, речима и делима не будите као незрели младићи, телесно мудрујући и по телу живећи. Ви, младићи, подражавајте такве старце, поштујте их и покоравајте им се, и нека вам не буде непознато да је старост часна и да младост не заостаје за достојанственом старошћу. Ако то пак не знате, упитајте премудрог Соломона и од њега ћете чути да је старост мудрост човекова, и старачко доба живот непорочан (Прем.Сол.4,9). Они што су прекомерно сабирали од овог земаљског, непостојаног и пролазног, од онога што стално прелази од једног до другог, нека се потруде да њиховим раздавањем задобију вечни живот: Нико не живи од имовине своје што је сувише богат (Лк.12;15). Ви који оскудевате и у најнеопходнијем, обогаћујте се трпљењем и благодарењем Богу, да бисте били придружени блаженим сиромасима и наследили Царство небеско (Мт.5;3). Старешине, праведним судом судише (Зах.7;9), не користите силу против својих подређених и не показујте према њима само праведност него и очинско расположење, имајући на уму да сте сродници и саслужитељи. Не противите се потчињености Цркви и њеном учењу, јер су то знаци добре воље. Потчињени, властима дугујете покорност само у ономе, што не омета обећану наду у Царство небеско.

9. Сви заједно принесите сада Дјеви коју данас славимо њој најугоднији и најдоличнији дар, односно ваше освећење и непорочност тела, задобијено уздржањем и молитвом. Погледајте сви, како су уједињени целомудреност, пост и молитва сједињена са умилењем учинили да Јоаким и Ана постану родитељи сасуда Божијег, сасуда у тој мери изабраног не само да би у себи понео име Божије, каквим се касније показао Павле (Дела ап.9;15), него и Њега Самога, коме је и име величанствено (Пс.8;1). Ако се дакле, осим осталих врлина, будемо посветили и молитвама, ревносно обитавајући у храму Божијем, открићемо у нама похрањену чистоту срца, која у себи садржи и открива нам Бога (Мт.5;8). Ту чистоту и наклоност душе према Богу која од ње потиче Исаија назива духом спасења примљеним у утробу и каже: Страха ради твојега Господе у утробу примисмо, и порођајне муке осетисмо, и породисмо дух спасења Твојега, који сатворисмо на земљи (Ис.26;18, по Септуагинти и црквенословенском преводу). Видите ли како неплодне и неродне душе задобијају велико потомство? Овим речима пророк додаје и следеће: не падосмо, али падоше сви који живе на земљи (исто), тј. они што леже у земаљским помислима и страстима.

10. Уколико, браћо, пожелимо да нам дом не буде земља него небо, да не паднемо на земљу и грех који по њој пузи, да се непрестано простиремо ка божанској висини, онда се плашимо Бога, удаљимо се од зла и обратимо Му се добрим делима, постарајмо се да путем уздржања и молитве уклонимо рђаве навике и да унутрашње помисли учинимо доличнијима, да, по речима пророка, сатворимо и породимо дух свог спасења, имајући за Помоћницу коју призивамо Ону, која је својим родитељима, ради молитве и богоугодног начина живота, била дарована на данашњи дан, која је родитељску жалост преобратила (у радост), укинула прародитељско проклетство и прекратила болове прамајке и безболно у девствености родила Христа,

11. Којем доликује свака слава, част и поклоњење са беспочетним Његовим Оцем и благим и животворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.