СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ
БЕСЕДА НА РЕЧИ „У ПОЧЕТКУ БЕШЕ СЛОВО" (Јн. 1,1)

1. Све јеванђелске речи су узвишеније од осталих учења која нам је предао Дух. У њима, наиме, Он с нама беседи посредством слугу, тј. пророка. Међутим, у Јеванђељима с нама беседи Владика лично. Међу јеванђелским проповедницима најгромогласнији је био Јован, син грома (Мк.3,17). Он је беседио о ономе што је изнад сваког слуха и што је узвишеније од сваког разума. Управо смо чули да је прочитан почетак његове јеванђелске књиге: У почетку беше Слово, и Слово беше у Бога, и Слово беше Бог (Јн. 1,1). Знам да су се многи од оних који су изван речи истине и који се размећу световном мудрошћу дивили овим речима. Они су се чак дрзнули да их укључе у своје списе. Ђаво је лопов: он својим гласницима обзнањује наше учење. Кад се чак и телесна мудрост дивила сили наведених речи, шта тек треба да учинимо ми, тј. ученици Духа? Хоћемо ли их немарно саслушати и закључити једноставно да поседују неку незнатну силу? Међутим, може ли болест неосетљивости обузети [човека до мере] која ће му онемогућити да се задиви [наведеној] лепоти мисли и непојмљивој дубини учења, те да не пожели да их уистину схвати? Није тешко дивити се лепом. Међутим, тешко је достићи истинско поимање онога чему се дивимо. Нема онога ко не велича чулно сунце, гледајући његову величину, лепоту, сразмеру његових луча и светлост коју шаље. Међутим, онај ко се одважи да с великим напором баци поглед на његов круг, не само да неће видети оно што жели, него ће изгубити и поузданост вида. Ја сматрам да ће се нечему сличном изложити и разум који покуша да исцрпно истражи речи:  У почетку беше Слово. Ко ће створити појам о почетку који ће га бити достојан? Каква ће снага речи моћи долично да изрази оно што је замишљено у уму? Припремајући се да нам преда богословље о Сину Божијем, он својој речи [тј. Јеванђељу] као почетак даје управо начело свега. Дух Свети је знао за оне који ће оспоравати славу Јединородног. Он је унапред знао за оне што ће нам у будућности нудити надмудривања [тј. софизме], која су сами изумели на пропаст својих слушалаца: „Уколико је [Син] рођен, значи да није постојао. Пре него што је рођен, Он није постојао. Он је постојање [] добио из небића". Сличне [ствари) износе језици који су се у препиркама изоштрили више од двосеклог мача. Не допуштајући да се каже нешто слично, Дух Свети предупређује Јеванђељем и каже: У почетку беше Слово. Уколико сачуваш речено, нећеш претрпети никакво зло од људи који га смишљају. Уколико ти неко каже: „Уколико је [Син] рођен, значи да није постојао", ти одговори: У почетку беше. Међутим, потом ће рећи: „Како беше пре него што је рођен". Ти, пак, не одступај од [речи) „беше" и не напуштај [израз] „у почетку". Не може се замислити врхунац почетка и не може се наћи ништа што би било изван почетка. Нека те нико не обмане вишезначношћу речи. Постоји много почетака за многе ствари у овом животу. Међутим, један је Почетак свему, који је изнад свега. У Причама се каже: Почетак доброг пута... (Прич.16,7). Почетак пута је прво кретање, од кога почињемо ходање и коме можемо да нађемо оно што му следи. Почетак мудрости је страх Господњи (Пс.110,10). И код овог почетка постоји нешто друго што му је претходило. Почетак схватања наука јесте изучавање основа. Страх Господњи је, дакле, основа мудрости. Постоји, међутим, нешто што је старије од тог почетка, тј. стање душе која још увек није умудрена и која још није прихватила страх Божији. Начелницима се називају и грађанске власти највишег достојанства. Ти почеци се, међутим, односе на поједине ствари и сваки од њих је начело само у односу на нешто друго. Почетак линије јесте тачка, почетак површине  линија, а почетак тела  површина, док су слова почеци сложених речи.

2. Онај Почетак, међутим, није такав. Он ни са чим није повезан, ничему није потчињен и не разматра се уз нешто друго. Он је слободан, независтан и разрешен од сваке везе са другим. Он не може да се досегне разумом, не може да се надвиси мислима, нити могу да му се открију границе. Уколико покушаш да га умним представама надвладаш, открићеш да се креће испред тебе и да пресреће твоје помисли. Допусти свом уму да се креће колико год хоће и да се распростире ка горњем. Открићеш да се ум, након хиљаду лутања и испразних лебдења, поново враћа самоме себи, будући да није у стању да овај почетак остави испод себе. Почетак се, наиме, увек налази изван и изнад замисливог. Дакле, у почетку беше Слово. 0, какво чудо. Како су све речи подједнако међусобно повезане. Реч „беше" има исту снагу као и речи „у почетку". Где је хулитељ? Где су христоборачки језици који говоре: „Беше када га не беше". Слушај шта каже Јеванђеље: У почетку беше. „Ако беше у почетку, када дакле не беше". Да ли да уздишем због њихове нечастивости или да се гнушам њиховог незнања? „Зар Он не беше пре него што је рођен? Да ли знаш кад је рођен да би могао да установиш време". „Пре" је реч која означава време и која у прошлости поставља једно испред другог. Да ли је исправно да Творац времена има рођење, подложно називима које употребљавамо у вези с временом? Према томе, у почетку беше. Уколико не одступиш од тога „беше", нећеш дозволити лукавој хули да ти приступи. Када су усидрени са два сидра, морепловци ниподаштавају буру. Уколико поузданост наведених речи твоју душу одведе до пристаништа и ти ћеш се подсмехнути лукавој пометњи коју духови злобе уносе у свет, колебајући веру многих.

3. И наш разум поставља питање: „Ко беше у почетку". Каже се: „Слово". Које слово? Да ли људска реч, или анђелска реч? Рекавши: Ако језике човечије и анђелске говорим... (1.Кор.13,1), апостол нам је открио да и анђели имају свој језик. Међутим, смисао речи је двострук: постоји реч која се изговара гласом и која након изговарања ишчезава у ваздуху, а постоји и унутрашња реч, затворена у нашим срцима, тј. мисао. Уосталом, постоји и вештачка реч. Пази да те не обману слична значења речи. Како би на почетку могла бити човечија реч, када је човек постао тек позно? Пре човека постојале су звери. Пре човека постојале су и животиње, и сви гмизавци, и све што живи на копну и у води, и птице небеске, и звезде, и сунце, и месец, и биљке, и семена, и земља, и море, и небо. Услед тога, у почетку не беше човечија реч, као што не беше ни анђелска реч. Сва творевина је, наиме, млађа од векова будући да је почетак свог бића добила од Створитеља. И реч која постоји у срцу млађа је од свега мисленог. Ти, међутим, богодолично схвати Слово. Јер, онај ко ти саопштава о Јединородном, назвао га је Словом, као што га је назвао и Светлошћу, а нешто касније и Животом и Васкрсењем. Чувши реч „светлост" ти не помишљаш на чулну светлост која се може видети очима. Чувши реч „живот", ти не подразумеваш заједнички живот, којим живе и бесловесне животиње. И када чујеш „Слово", буди опрезан да се, услед слабости разума, не спустиш до приземних и ниских појмова. Напротив, испитај смисао реченог. Зашто „Слово"? Да се покаже да произилази из ума. Зашто „Слово"? Стога што је рођен бестрасно. Зашто „Слово"? Стога што је образ Оног ко гаје родио и што собом показује васцелог Родитеља, ништа не одвојивши од Њега и будући сам од себе потпун, као што и наша реч у потпуности изображава наша поимања. Ми оно што смо помислили у срцу износимо речју, а оно што је изговорено изображава мишљење које постоји у срцу. Јер, реч се изговара од преизобиља срца. Наше срце слично је неком извору, а реч која се изговара  бујици које тече из њега. Стога и истиче онолико колико је првобитно изливено. Осим тога, какво је оно што је скривено, такво је и оно што се показује. Он га је, дакле, назвао, Словом да би ти представио бестрасно рађање од Оца, да би ти богословствовао о савршеном постојању Сина и да би ти показао безвремено сједињење Сина са Оцем. И наша реч је пород ума који се бестрасно рађа, тј. који се не одсеца, не удаљује и не истиче. Напротив, васцели ум пребива у свом устројству, стварајући целовиту и потпуну реч. И реч која проистиче садржи у себи сву силу ума који ју је породио. Оно, дакле, што је побожно у казаноме о речи прихвати ради богословствовања о Јединородном, а оно што ти се учини неодговарајућим и погрешним  одбаци и на све начине избегни. У почетку беше Слово. Да је рекао: „У почетку беше Син", теби би се, с именовањем Сина, поткрао и појам страсти, будући да се оно што се рађа од нас рађа у времену и са страшћу. Он је предострожно казао „Слово" да би спречио недоличне претпоставке и да би твоју душу сачувао неповређеном.
4. И Слово беше у Бога. И опет, каже се „беше" због оних који хулно говоре да Сина не беше. Где је било Слово? Није било ни на каквом месту с обзиром да се неописиво не може обухватити местом. Где је, дакле, било? У Бога. Отац се не налази на неком месту, као уосталом ни Син што није у некој области која се може описати. Безграничан је Отац, безграничан је и Син. Ма шта да замислиш и ма куда да пођеш духом, открићеш да је испуњено Богом и да се свуда сараспростире ипостас Сина. И Слово беше у Бога. Требало би да се дивиш тачности сваке речи. Он не каже: „Слово беше у Богу", него: Слово беше у Бога, како би представио лична својства ипостаси. Он није рекао: „У Богу", да не би дао повода за тврдњу о сливености ипостаси. Лукава је хула оних који настоје да све смешају, говорећи да су Отац, Син и Свети Дух један подмет ( тј. лице) и да су једној ствари дати различити називи. Лукава је нечастивост и треба је се клонити колико и оних који хулитељски тврде да је Син Божији по својој суштини неподобан Богу и Оцу. И Слово беше у Бога. Користећи реч „Слово" да би представио бестрашће рођења, он жури да уклони и штету која би могла настати из самог назива „Слово". Као да се удаљује од клевета хулитеља, он говори шта је Слово: Бог беше Слово. Немој измишљати различите речи и немој својом злобом придавати неку хулу учењу Духа Светога. Дата ти је одлука. Покори се Господу. Бог беше Слово. Он беше у почетку у Бога. Јеванђелист изнова неколицином речи укратко излаже целокупно богословље које нам је предао о Јединородном. Ко је Он? Он је Бог Слово. Пошто ти је образовао правилан појам о Њему, учењем утискајући у твоју душу непознато и у твоје срце настанивши Христа Слова, он каже: „Он". Које „Он"? Немој гледати напоље да би осмотрио Онога који ти је показан назначујућим речима, него уђи у скровиште своје душе и познај да Он беше у почетку, односно свагда у Бога, свога Оца. Ти си научен да Он беше у почетку, да је проистекао као Слово и да беше у Бога. Њега познај, Њему се задиви. Поклони се своме Владици, који се у теби утврдио посредством учења. Сачувајте наведених неколико речи, утиснувши их као печат у своје памћење. Оне ће бити неразрушиви зид пред нападима оних који плету замке. Оне су чувар душе који је спасава од нападача. [Можда] ће ти неко приступити и рећи: „Рођени не беше. Јер, да беше како би се родио". Ти се, међутим, удаљи од хуле на славу Јединородног као од демонског гласа, поново притичући јеванђелским речима: У почетку беше Слово, и Слово беше у Бога, и Бог беше Слово. Он беше у почетку у Бога. Изговори четири пута „беше" и одбићеш њихово „не беше". Нека наведени темељи вере буду непоколебиви. На њима ће се, ако Бог допусти, саздати и остало. Са вама, наиме, не можемо одједном беседити о свему. Јер, дуготрајношћу беседе можемо учинити бескорисним оно што сте трудољубиво сабрали. Немајући снагу да све обухвати одједном, разум се излаже ономе што трпи утроба која услед прекомерног засићења не може да свари све што је примила. Стога вам желим да се наслађујете окушањем и да искористите оно што вам је понуђено. Ја сам спреман да вам служим и у свему осталом у Христу Исусу Господу нашем, коме нека је слава и сила у векове векова. Амин.