Свети Василије Велики
НАРАВСТВЕНА ПРАВИЛА

Правило 1.
О покајању, о времену покајања
и о његовим својствима и плодовима.

Поглавље 1. Они који верују у Господа треба најпре да се покају, по проповеди Јовановој, и по проповеди самог Господа нашег Исуса Христа. Јер, они који се сада не кају биће теже осуђени него они пре Јеванђеља.

(Мт.4,17) Од тада поче Исус проповедати и говорити: Покај-те се, јер се приближило Царство небеско. (Мт.11,20-22) Тада поче Исус корити градове у којима су се догодила многа чудеса његова, што се не покајаше: Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су се у вама догодила, дав-но би се седећи у врећи и пепелу покајали. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће битиу дан Суда него вама, и остало.

Поглавље 2. Садашње време је време покајања и отпуштања грехова, а будућем веку [припада] праведни Суд.

(Мк.2,10) Но да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе. (Мт.18,18-19) Заиста вам кажем: Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздрешите на зем-љи биће раздрешено на небу. Опет вам заиста кажем: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. (Јн.5,28-29) Јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. (Рим.2,4-6) Или презиреш богатство његове доброте и кротости и дуготрпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води? Него својом упорношћу и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева и откривања праведнога суда Бога, који ће да-ти свакоме по делима његовим. (Дап. 17,30-31) Али не гледајући Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају, јер је установио дан у који ће судити васељени.

Поглавље 3. Покајник треба да горко плаче. И остало што је својствено покајању он треба да чини од срца.

(Мт.26,75) И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева, три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши напоље плакаше горко. (2.Кор.7,6-7) Али Бог који теши понижене, утеши нас доласком Титовим, а не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши због вас, казујући нам вашу чежњу, ваше јадиковање, ваше ревновање за мене. И затим опет (ст. 11): Јер гле, баш то што се ви по Богу ожалостисте, какву брижљивост ство-ри у вама, па правдање, па незадовољство, па страх, па жељу, па ревност, па кажњавање! У свему показасте себе чистим у овој ствари. (Дап.19,18-19) И многи од оних који су поверовали, долажа-ху те се исповедаху и казиваху дела своја. А многи од оних који се за-нимаху чаролијама, сабраше књиге своје и спаљиваху их пред свима.

Поглавље 4. Онима који се кају за спасење није довољно једино удаљавање од грехова. Неопходно је да покажу и плодове достојне покајања.

(Мт.3,7-10) А кад виде многе фарисеје и садукеје где долазе да их крсти, рече им: Породи аспидини, ко вама каза да бежите од гнева који иде? Родите, дакле, род достојан покајања. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути децу Аврааму. А већ и секира код корена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ баца.

Поглавље 5. По одласку из овог живота већ више нема времена за добра дела. Бог је, наиме, по своме дуготрпљењу, време садашњег живота одредио за делање онога што му је угодно.

(Мт.25,1-12) Тада ће бити Царство небеско као десет дево-јака које узеше светиљке своје и изиђоше у сретање женику. А пет њих беху мудре и пет луде. Јер луде, узевши светиљке своје, не узеше са собом уља. А мудре узеше уље у посудама са светиљкама својим. А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше. А у поноћи стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретање. Тада устадоше све девојке оне и украсише светиљке своје. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља вашега, јер се наше светиљке гасе. А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А после до-ђоше и оне друге девојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас. (Лк.13,24-25) Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи. Кад устане домаћин и за-твори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата гово-рећи: Господе, Господе, отвори нам! И одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте. (2.Кор.6,2-4) Ево сад је најпогодније време, ево сад је дан спасења! Никако ни у чему не дајући спотицање, да се служба не куди, него се у свему показујемо као слуге Божије. (Гал. 6, 10) Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свима.
 


Правило 2.
О томе да усрђе оних који желе да угађају Богу не треба да се помеша ни са чим супротним, већ да буде чисто.


 


Поглавље 1. Они који се мешају у дела која су туђа богоуга-ђању не могу бити у стању да служе Богу.

(Мт.6,24) Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону. (2.Кор.6,14-16) Не упрежите се у исти јарам с неверницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост с тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав део има верни с неверником? И какво је слагање храма Божцјег са идолима?

Поглавље 2. Онај ко је ступио у послушање Јеванђељу треба најпре да се очисти од сваке скверни тела и духа, како би постао благоугодан Богу у делима светиње.

(Мт.23,25-26) Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неправде. Фарисеју слепи, очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте. (2.Кор.7,1) Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тела и духа, творећи светињу у страху Божијем.

Поглавље 3. Онај ко је пристрасан према било чему садашњем или у себи трпи било шта од онога што макар и најмање одвлачи од заповести Божије, не може постати ученик Господњи.

(Мт.10,37-38) Који љуби оца или матер еећма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. (Мт.16,24-25) Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном да иде. Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је.

Правило 3.
О љубави према Богу
и о томе које је њено обележје.

Поглавље 1. По сведочанству Господа прва и највећа заповест у закону јесте: љубити Бога свим срцем, а друга - љубити ближњег као самог себе.

(Мт.22,37-39) А Исус им рече: Љуби Господа Бога свога свим срцем сеојим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега сеога као самога себе.

Поглавље 2. Не испуњавати заповести Христове значи не волети Бога и Христа Његовог. Знак, пак, љубави јесте чување заповести Христових, са трпљењем Христових страдања, чак до смрти.

(Јн. 14,21; 24) Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби. Ко мене не љуби, речи моје не држи. (Јн.15,10) Ако заповести моје одржите остаћете у љубави мојој, као што сам ја одржао заповести Оца мога и остајем у љубави његовој. (Рим.8,35-37) Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? Као што је написано: Ради тебе нас убијају ваздан, сматрају нас овцама за клање. Ааи у свему овоме побеђујемо кроз Онога који нас је заволео, и остало.

Правило 4.
Шта значи (указивати) Богу част, а шта - бешчашће.

Поглавље. Поштује и прославља Бога онај ко испуњава Његову вољу. Њега, пак, бешчасти онај ко преступа Његов закон. (Јн.17,4) Ја те прославих на земљи; дело сврших које си ми дао да извршим.

(Мт.5,16) Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима. (Фил. 1,10-11) Да будете чисти и беспрекорни на дан Христов, пуни плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију. (Рим.2,23) Зар ти који се хвалиш законом, преступањем закона вређаш Бога?

Правило 5.
О узајамној љубави међу (људима) и о њеним својствима.

Поглавље 1. Онај ко се очистио од сваке мржње према [људима], треба да воли и непријатеље. За пријатеље, пак, кад усхте прилика, треба и душу да полаже, имајући љубав коју је према нама имао Бог и Његов Христос.

(Мт.5,43-44) Чули сте да је казано: Љуби ближњега свога, и мрзи непријатеље свога. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје. И одмах затим (ст. 48): Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески. (Јн.3,16) Јер Бог тако заволе свет да је Сина свога Јединороднога дао. (Јн.15,12-13) Ово је заповест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубим. Од ове љубави нико нема веће, да ко душу своју положи за пријатеље своје. (Лк.6,35-36) И бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив. (Рим.5,8) Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бејасмо грешници, Христос умре за нас. (Еф.5,1-2) Угледајте се, дакле, на Бога као деца вољена. И живите у љубави као што је и Христос нас љубио и предао себе за нас као принос и жртву Богу на пријатан мирис.

Поглавље 2. Обележје Христових ученика јесте узајамна љубав у Христу.

(Јн.13,35) По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом.

Поглавље 3. Учинити неку штету ближњему, или га ожалостити на штету вере (чак и уколико би поступак због особитог разлога био дозвољен Писмом), значи немати љубави према ближњем.

(Рим.14,15) Ако ли се брат твој због јела жалости, већ не поступаш по љубави; не губи јелом својим онога за кога Христос умре.

Поглавље 4. По мери својих сила Хришћанин треба на сваки начин да смекша онога који се огорчио на њега.

(Мт.5,23-24) Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и онде се сетиш да брат твој има нешто против тебе, остави онде дар свој пред жртвеником, и иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој. (1.Кор.4,12-13) Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо; кад хуле на нас, молимо.

Поглавље 5. Онај ко воли у Христу понекад љубљеног и огорчује на његову корист.

(Јн.16,5-7) А сада идем Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш? Али зато што сам вам ово казао, жалост је испунила срце ваше. Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем. (2.Кор.7,7-9) Тако да се још више обрадовах. Јер ако вас и ожалостих посланицом, не кајем се, ако се и кајах; јер видим да она посланица, ако и за мало, ожалости вас. Сада се радујем, не што се ожалостисте, него што се ожалостисте на покајање; јер се ожалостисте по Богу, да ни у чему не будете оштећени од нас.

Правило 6.
О смелости у исповедању Бога и Његовог Христа

Поглавље. Без страха и стида са смелошћу треба исповедати Господа нашег Исуса Христа и Његово учење.

(Мт.10,27-28) Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова. И не бојте се ошх који убијају тело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу. (Ст. 32): Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. (Лк.9,26) Јер ко се постиди мене и мојих речи њега ће се Син Човечији постидети када дође у слави својој и Очевој и светих анђела. (2.Тим.1,8) Не постиди се, дакле, страдања Господа нашега, ни мене сужња његова, него буди ми састрадалник у јеванђељу. (2.Тим.2,3) Буди добар војник Исуса Христа.

Правило 7.
О томе да исповедање Господа онима који преступају Његове заповести није довољно за спасење.

Поглавље. Онај ко спољашње исповеда Господа и слуша Његово учење, али се не повинује Његовим заповестима, биће осуђен, чак и ако, по особитом домостроју, има духовне дарове.

(Мт.7,21-23) Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мога који је на небесима. Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили? И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње. (Лк.6,46) А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршујете што говорим, и остало. (Тит.1,16) Говоре да знају Бога, а делима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дело.

Правило 8.
О вери и о несумњивости речи Господњих.

Поглавље 1. У размишљању о ономе што је Господ рекао не треба долазити у колебање и сумњу, већ несумњиво сматрати да је свака реч Божија истинита и свесилна, чак и кад би природа уверавала о супротном. Јер, у томе је подвиг вере.

(Мт. 14,25-31) А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус ходећи по мору. И видевши га ученици где иде по мору, узнемирише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше. А Исус им одмах рече говорећи: Не бојте се, ја сам, не плашите се! А Петар одговарајући рече му: Господе, ако си ти, реци ми да дођем теби по води. А он рече: Ходи! И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу. Но видећи јак ветар уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: Господе, спаси ме! И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: Маловерни, зашто посумња?(]н.6,52-53) Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо? А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. (Лк.1,13) А анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и наденућеш му име Јован. (Лк.1,18-20) И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовестим. И ево, бићеш нем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси веровао мојим речима које ће се испунити у своје ереме. (Рим.4,19-22) И не ослабивши вером не помисли на своје већ умртвљено тело, а беше му негде око сто година, ни на умртвљеност Сарине материце. И у обећање Божије не посумња с неверовањем, него ојача у вери и даде славу Богу, И беше потпуно уверен да оно што Бог обећа, кадар је и учинити. Зато му се и урачуна у праведност.

Поглавље 2. Онај ко не верује Господу у маломе, утолико пре неће веровати у великом.

(Јн.3,12) Кад вам казах оно што је земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем оно што је небеско? (Лк.16,10) Који је веран у најмањем и у многоме је веран; и ко је неправедан у најмањем и у многом је неправедан.

Поглавље 3. [Човек] не треба да се ослања на сопствена расуђивања и да одбацује оно што је рекао Господ, већ треба да зна да су речи Господње поузданије од личног уверења.

(Мт.26,31-34) Тада им рече Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ. А Петар одговоривши рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити. Рече му Исус: Заиста ти кажем: Ноћас, пре него петао запева, три пута ћеш ме се одрећи. (Мт.26,20-22) А кад би увече, седе за трпезу за Дванаесторицом ученика. И док јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један од вас издаће ме. И ожалостивши се веома, поче му сваки од њих говорити: Да нисам ја, Господе? (Дап.10,13-15) И дође му глас: Устани, Петре, закољи и једи. А Петар рече: Нипошто, Господе, јер никад не једох било шта погано или нечисто. И опет глас њему по други пут: Што је Бог очистио, ти не погани! (2.Кор. 10,4-5) Обарајући помисли и сваку охолост, која устаје против познања Божијега, и покоравајући сваку помисао на послушност Христу.

Правило 9.
О знању и незнању онога што се нас тиче.

Поглавље 1. Не треба занемаривати знање које се на нас односи. Напротив, са пажњом слушајући учење Господње, ми треба да разумевамо и испуњавамо Његову вољу.

(Мт. 15,15-18) А Петар одговарајући рече му: Растумачи нам причу ову. А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни? Зар још не знате да све што улази у уста иде у трбух, и избацује се напоље? А што излази из уста излази из срца, и оно погани човека. (Мт.13,19) Свакоме који слуша реч о Царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом; то је оно поред пута посејано. И за-тим (ст. 23): А посејано на доброј земљи, тоје који слуша реч и разуме, који, дакле, и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет. (Мк.7,14) И дозвавши сав народ рече им: Послушајте ме сви, и разумејте. (Еф.5,15-17) Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри, користећи време, јер су дани зли. Због тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња.

Поглавље 2. Не треба бити знатижељан о ономе што нас се не тиче.

(Јн.13,27-28) И по залогају тада уђе у њега сатана. Онда му рече Исус: Што чиниш, чини брже. А ово не разумеде нико од оних што беху за трпезом зашто му рече. (Дап.1,6-7) Онда они који беху сабрани питаху га говорећи: Господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство Израиљево? А он им рече: Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти.

Поглавље 3. Ономе који има усрђе да угађа Богу својствено је и друге да пита о ономе што приличи.

(Мт.13,36) И приступише му ученици говорећи: Протумачи нам причу о кукољу на њиви. (Мт.19,16) И гле, неко пристугш и рече му: Учитељи благи, које добро да учиним да имам живот вечни? (Лк.3,7) Јован пак говораше народу који излажаше да их крсти: Породи аспидини, ко вам каза да бежите од гнева који иде? И нешто ниже (ст. 10); И питаху га људи говорећи: Шта ћемо, дакле, чинити?Слично су питали и митари и војници. (Дап.2,37,) А када чуше, ражали им се у срцу и рекоше Петру и осталим постолима: Шта да учинимо, људи браћо?

Поглавље 4. Онај кога питају треба да се потруди да пружи дејствени одговор.

(Лк.10,25-28) И гле, закотк неки устаде и кушајући га рече: Учитељу, шта ми треба чинити да наследим живот вечни? А он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш? А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе. А он му рече: Право си одговорио; то чини и живећеш. (Кол.4,6) Реч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како треба свакоме одговорити.

Поглавље 5. Већа осуда очекује оне који знају, а не чине. Уосталом, није безопасно ни грешити из незнања.

(Лк. 12,47-48) А онај слуга којије знао вољу господара свога и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен. А који нцје знао, пајеучинио што заслужује батине, биће мало бијен.

Правило 10.
Какав је исход греха, а какав заповести Божије?

Поглавље 1. Исход греха је - смрт.

(Јн.3,36) Ко верује у Сина, има живот вечни; а ако је непослушан Сину, неће видети живота, него гнев Божији остаје на њему. (Рим.6,20-21) Јер када бејасте робови греха, слободни бејасте од праведности. Какав, дакле, плод имадосте тада од онога чега се сада стидите? Јер је крај онога смрт. (Ст. 23): Јер је плата за грех смрт. (1.Кор.15,56) А жалац је смрти грех.

Поглавље 2. Исход заповести Божије је - живот вечни.

(Јн.8,51-50) Заиста, заиста вам кажем: Ко одржи реч моју неће видети смрти вавек. (Јн.12,49) Него Отац мој који ме посла он ми даде заповест шта да кажем и шта да говорим. И знам да је заповест његова живот вечни. (Рим.6,22) А сад, ослободивши се од греха и поставши слуге Божије, имате плод свој освећење, а крај живот вечни.

Правило 11.
О судовима Божијим и о страху који они треба да саопштавају.

Поглавље 1. Не треба бити немаран према судовима Божијим, већ их се бојати, чак и кад се не спроводе одмах.

(Мт.10,28) Него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу. (Лк. 12,45-46) Ако ли рече слуга тај у срцу своме: Неће мој господар још за дуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести, и пити, и опијати се; доћи ће господар тога слуге у дан кад не очекује, и у час кад не зна, и расећи ће га, и део његов метнуће с неверницима. (Јн.5,14) Ето постао си здрав, више не греши, да ти се што горе не догоди. (Еф.5,6) Нико да вас не заварава празним речима;јер због тога долази гнев Божији на синове противљења.

Поглавље 2. Онај ко је после првих грехова уразумљен и удостојен опроштаја, себи припрема тежи суд гнева уколико опет сагреши.

(Јн.5,14) Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не греши, да ти се што горе не догоди.

Поглавље 3. Када извесни [људи] потпадну под суд гнева Божијег, остали треба да се, уплашивши се, уразуме.

(Лк.13,1-5) У то пак време дођоше неки и казаше за Галилејце чију крв Пилат помеша са жртвама њиховим. И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били грешнији од свих Галилејаца, кад су тако пострадали? Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. Или оних осамнаест што на њих паде кула у Силоаму и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свих људи што живе у Јерусалиму? Нису, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. (Дап.5,5) А кад чу Ананија речи ове, паде и издахну; и велики страх обузе све који чуше ово. (1.Кор. 10,10-11) Нити ропћите као што неки од њих ропташе, и изгибоше од истребитеља. А све ово њима се догађаше за пример, а написа се за поуку нама, на које дође свршетак векова.

Поглавље 4. Често се самим порочним делима додају и друга као казна за пређашњу нечастивост.

(Рим.1,28) И како не марише да познају Бога, предаде их Бог у покваренум да чине штоје непршшчно. (2.Сол.2,10-11) Зато што не примише љубав истине да би се спасли, Бог ће им послати силу обмане, да верују лажи.

Поглавље 5. Бога на милост не приклања мноштво грешника, него онај који му угађа, било да се ради о мушкарцу или о жени.

(Лк.4,25-26) А ваистину вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илије када се небо затвори за три године и шест месеци, и би велика глад по свој земљи. И ниједној од њих не би послан до у Сарепту Сидонску жени удовици. (1.Кор.10,1-5) А нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком бејаху, и сви кроз море прођоше, и сви се у Мојсија крстише у облаку и мору; и сви исто јело духовно једоше; и сви исто пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која их је следила, а стена беше Христос. Али већина од њих не беше по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.

Правило 12.
О одбацивању Божијих налога и о противречењу другима, или о послушности Божијој вољи и о њеном испуњавању.

Поглавље 1. Свако противречење, па чак и оно које је подстакнуто благодушним и побожним расположењем, отуђује од Господа. Сваку реч Господњу треба примати са сваком несумњивошћу.

(Јн.13,5-8) И поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше опасан. Онда дође Симону Петру, а овај му рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш? Одговори Исус и рече му: Шта ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после разумети. Рече му Петар: Никада ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем, немаш удела са мном.

Поглавље 2. Не треба следити људска предања до одбацивања Божијих заповести.

(Мк.7,5-8) А потом питаху га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе према предању од старих, него једу хлеб неумивеним рукама? А он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи. Јер остависте заповест Божију, а др-жите се предања људскога.

Поглавље 3. Без изузетка треба држати све што је Господ предао кроз Јеванђеља и Апостоле.

(Мт.28,19-20) Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио. (Лк.1,6) А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповестима и уредбама Господњим беспрекорно. (Лк.10,16) Ко вас слуша мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче. (2.Сол. 2,15) Тако дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом речју, било посланицом.

Поглавље 4. Своју вољу не треба претпостављати вољи Господњој. Напротив, при сваком делу треба искати вољу Божију и испуњавати је.

(Јн.5,30) Јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао. (Лк.22,41-42) И клекнувши на колена мољаше се, говорећи: Оче, кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но твоја нека буде! (Еф.2,3) Међу којима и ми сви живесмо некада по жељама тела свога, чинећи вољу тела и помисли, и бејасмо по природи деца гнева као и остали.

Правило 13.
О спремности у свако време и о брзом усрђу оних који се старају да угађају Богу.

Поглавље 1. Знајући опасност кашњења, свагда треба да смо трезвени и спремни за марљиво вршење дела Божијих.

(Лк. 12,35-40) Нека буду бедра ваша опасана и светиљке запаљене, а ви слични људима који чекају господара свога, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе. Благо слугама оним које господар дошавши нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати, и посадиће их, и приступиће те ће им служити. И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо слугама оним. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лопов, бдио би, и не би пустио да му поткопавају кућу. И ви, дакле, будите спремни; јер у који час не мислите, доћи ће Син Човечији. (1.Сол.5,1-2) А о временима и роковима, браћо, није потребно да вам се пише; јер ви сами добро знате да ће Дан Господњи доћи као лопов у ноћи. И нешто даље (ст. 6): Зато немојмо спавати, као и остали, него бдијмо и будимо трезни.

Поглавље 2. Свако време треба сматрати погодним за марљиво вршење онога што је Богу угодно.

(Јн.9,4) Мени ваља чинити дела Онога који ме посла, док је дан. (Фил.2,12) Тако, љубљени моји, као што сте свагда били послушни, не само у моме присуству, него много више сада у одсуству моме, градите спасење своје са страхом и трепетом.

Правило 14.
О благовремености сваког дела узетог понаособ.

Поглавље. Не треба мешати оно што међу собом није сродно. Свакој речи и сваком делу треба знати време које му одговара.

(Мт.9,14-15) Тада му приступише ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте? А Исус им рече: Еда ли могу сватови бити жалосни док је са њима женик? Него ће доћи дани када ће бити отет о њих женик, и онда ће постити. (Гал.4,31; 5,1) Тако, браћо, нисмо деца робиње него слободне. Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.

Правило 15.
О нади на туђе успехе.

Поглавље. Не треба се надати на туђе успехе, а занемаривати своје.
(Мт.3,8-9) Родите, дакле, род достојан покајања. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама.

Правило 16.
О онима који мисле да се могу окористити тиме што живе са врлинским и богоугодним људима, премда се сами не исправљају.

Поглавље. Они који живе са богоугодним људима, али не исправљају свој начин мишљења, не стичу никакву корист за себе, премда наизглед живе као и они.

(Мт.25,1-4) Тада ће бити Царство небеско као десет девојака које узеше светиљке своје и изиђоше у сретање женику. А пет њих беху мудре и пет луде. Јер луде, узевши светиљке своје, не узеше са собом уља. А мудре узеше уље у посудама са светиљкама својим. Нешто ниже Он додаје о лудим девојкама (ст. 11-12): А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам. А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас. (Лк.17,34-35; 37) Кажем вам: У ону ноћ два ће бити наједној постељи, један ће се узети а други оставити; две ће млети заједно, једна ће се узети а друга оставити. И одговарајући рекоше му: Где, Господе? А он им рече: Где је труп онамо ће се и орлови сабрати.

Правило 17.
Како се треба понашати у односу на садашње време?

Поглавље. Ми треба да распоређујемо своја дела по знацима, који су нам објављени у Писму, препознајући садашње време.

(Мт.24,32-33) А од смокве научите поуку: Када се гране њене већ подмладе и олистају, знате даје близу лето. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу пред вратима. (Лк. 12,54-57) А и народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада, одмах кажете: Долази пљусак; и бива тако. И кад видите где југо дува кажете: Биће жега; и бива. Лицемери, лице неба и земље умете распознавати, а време ово како не распознајете? (1.Кор.7,29-31) А ово кажем, браћо, да је остало мало времена: од сада и они који имају жене нека буду као да их немају. И ош који плачу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају. И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају; јер пролази оличје овога света.

Правило 18. О томе како и са каквим расположењем треба да испуњава заповест Божију онај ко се брине о том старању.

Поглавље 1. Заповести Божије треба испуњавати онако како је наредио Господ. Јер, онај ко греши у начину деловања нема похвале од Бога, иако наизглед испуњава заповест.

(Лк. 14,12-14) А и ономе што га је позвао рече: Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни своју браћу, ни рођаке своје, ни богате суседе, да не би и они тебе позвали и вратили ти. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слепе: И блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

Поглавље 2. Заповест Божију не треба испуњавати из угађања људима или због неке друге страсти, већ са циљем да се угоди Богу и да се Он прослави.

(Мт.6,1-2) Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца свога који је на небесима. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по синагогама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју. (1.Кор.10,31) Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините. (1.Сол. 2,4-6) Већ као што насје Бог проверио да смо способни да нам се повери јеванђеље, тако говоримо, а не као они који угађају људима, него Богу који испитује срца наша. Јер, као што знате, никада не наступисмо ради ласкања, нити због похлепе – Бог је сведок; не тражећи славе од људи, ни од вас ни од других.

Поглавље 3. Заповести Господње треба испуњавати са добром савешћу и са добрим расположењем пред Богом и пред људима. Јер, онај ко тако не чини биће осуђен.

(Мт.23,25-26) Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неправде. Фарисеју слепи, очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте. (Рим.12,8) Ако је тешитељ, нека теши; који даје, нека даје искрено; који управља, нека је ревностан; који чини милостињу, нека чини радосно. (Фил.2,14) Све чините без гунђања и двоумљења. (1.Тим.1,5) А циљ заповести јесте љубав од чиста срца и савести добре. (1.Тим.1,19) Имајући веру и добру савест, коју неки одбацивши претрпеше бродолом вере.

Поглавље 4. За добру савест у малом праведним судом се добија веће.

(Мт.25,23) Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога. И нешто ниже (ст. 29): Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. (Лк.16,11-12) Ако, дакле, у неправедном богатству верни не бисте; ко ће вам поверити истинско? И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?

Поглавље 5. Заповести Господње треба испуњавати са ненаситом жељом, непрестано журећи ка већем и већем.

(Мт.5,6) Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити. (Фил.3,13-14) Браћо, ја за себе не мислим још да сам достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном. И трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу.

Поглавље 6. Заповести Божије треба испуњавати тако да се, по мери сила извршиоца, сви просвећују и Бог прославља.

(Мт.5,14-16) Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже светиљка и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашег који је на небесима. (Лк.8,16) А нико не поклапа судом светиљку кад је запали, нити је меће под кревет, него је поставља на свећњак да они који улазе виде светлост. (Фил.1,10-11) Да будете чисти и беспрекорни на дан Христов, пуни плодова праеде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.

Правило 19.
О томе ко омета и о томе ко сусреће сметње у
испуњавању заповести Божијих.

Поглавље 1. Не треба сметати ономе који врши вољу Божију, без обзира да ли за њом иде по заповести Божијој или по разуму. И онај ко испуњава заповест не треба да слуша онога који га омета (макар он био и ближњи), већ да се држи предузете намере.

(Мт.3,13-15) Тада дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да га овај крспги. А Јован брањаше му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени? А Исус одговори и рече му: Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду. (Мт.16,21-23) Од тада поче Исус казивати ученицима својим да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и првосвештеника и књижевника, и убијен бити, и трећи дан да ће устати. И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај, Господе; то неће бити од тебе! А он окренувши се рече Петру: Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско. (Мк.10,13) И доношаху му децу да их се дотакне, а ученици забра-њиваху онима што их доношаху. А видевши Исус узнегодова и рече им: Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. (Дап.21,10-14) Док смо онде боравили много дана, сиђе озго из Јудеје неки пророк по имену Агав; и дошавши к нама узе појас Павлов и веза своје руке и ноге и рече: Тако говори Дух Свети: човека кога је овај појас, овако ће свезати у Јерусалиму Јудејци, и предаће га у руке незнабожаца. А када чусмо ово, молисмо га и ми и мештани да не иде горе у Јерусалим. А Павле одговори: Шта чините те плачете и цепате ми срце? Јерја сам готов не само да будем свезан него и да умрем у Јерусалиму за име Господа Исуса. А кад га не могосмо одвратити, умирисмо се рекавши: Воља Господња нека буде. (1.Сол.2,15-16) Који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нас прогонише, и Богу не угађају, и противници су свима људима, спречавајући нас да говоримо незнабошцима да би се спасли; и кроз то засвагда да наврше меру грехова својих, али их на крају сустиже гнев.

Поглавље 2. Онога ко заповест Божију не испуњава из здравог расположења (и који се, у крајњој мери, спољашње тачно држи учења Господњег) не треба ометати, будући да никоме не чини штету, већ, напротив, некима може бити и од користи. Међутим, њему треба саветовати да стекне и мисао која је достојна доброг дела.
(Мт.6,2-4) Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по синагогама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју. А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја, да би милостиња твоја била у тајности, и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. Слично је речено и о молитви. (Мк.9,38-40) Одговори му Јован говорећи: Учитељу, видесмо једнога који не иде за нама; а твојим именом изгони демоне; и забранисмо му, јер не иде за нама. А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио и могао одмах зло говорити о мени. Јер ко није против вас с вама. (Фил.1,15-18) Једни, додуше, из зависти и свађе пропове-дају Христа, а други од добре воље; тако да једни из пркоса објављују Христа с нечистом намером, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима. А други из љубави, знајући да сам овде за одбрану јеванђеља. Шта онда? Било како му драго, притворно или истински Христос се проповеда; и томе се радујем, а и радоваћу се.

Правило 20.
О крштењу. Каква је сврха и каква сила крштења?

Поглавље 1. Они који верују у Господа треба да се крсте у име Оца и Сина и Светога Духа.

(Мт.28,19) Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. (Јн.3,3) Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божијега. И још (ст. 5): Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.

Поглавље 2. Каква је сврха и каква сила крштења? Њиме се крштавани мења у уму, речи и делу. По даној му сили, он постаје оно што је Онај који га је родио.

(Јн.3,6-8) Што је рођено од тела, тело је; а што је рођено од Духа, дух је. Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозго. Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш огукуда долази и ку да иде: тако је сваки који је рођен од Духа. (Рим.6,11) Тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем. (Рим.6,3-7) Или зар не знате да сви који се крстисмо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо? Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу. Јер ако постадосмо сједињени са обликом смрти његове, онда ћемо и са васкрсењем. Знајући ово, да се стари човек разапе с Њиме, да би се уништило тело греховно, да више не робујемо греху. Јер ко умре ослободи се од греха. (Кол.2,11-12) У Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тела греховности обрезањем Христовим, пошто се с Њим погребосте крштењем, у Њему сте и саваскрсли кроз веру у моћ Бога који га васкрсе из мртвих. (Гал.З, 27-28) Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејаца ни Јелина, нема више мушког ни женског, јер сте сви један (човек) у Христу Исусу. (Кол.3,9-11) Јер свукосте старога човека са делима његовим, и обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао. Где нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос.

Правило 21.
О Причешћу Телом и Крљу Христовом, и о његовој сврси.

Поглавље 1. Причешће Телом и Крвљу Христовом неопходно је и ради самог вечног живота.

(Јн.6,53-54) Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни.

Поглавље 2. Онај ко Причешћу Телом и Крвљу Христовим приступа без схватања сврхе са којом се оно даје, не стиче никакву корист. Онај, пак, ко се недостојно причешћује, биће осуђен.

(Јн.6,53) Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. И нешто ниже: (ст. 61-63): А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: Зар вас ово саблажњава? А шта ако видите Сина Човечијега горе где је пре био? Дух је оно што оживљава, тело не користи ништа. Речи које вам ја говорим дух су и живот су. (1.Кор. 11,27-29) Тако који једе овај хлеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив телу и крви Господњој. Али човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега.

Поглавље 3. Са каквом сврхом треба јести Тело и пити Крв Господњу? У спомен Господњег послушања чак до смрти и како они који живе више не би живели себи, него Ономе који је умро и васкрсао за нас.

(Лк.22,19-20) И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива. (1.Кор.11,23-26) Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад беше предан, узе хлеб, и захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен. Исто тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен. Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође. (2.Кор. 5,14-15) Јер нас љубав Христова обузима па овако мислимо: да ако један за све умре, то сви умреше. И Он за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе. (1.Кор. 10,16-17) Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христова? Јер један је хлеб, једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо.

Поглавље 4. Онај ко се причешћује Светим [Тајнама] треба да славослови Господа.

(Мт.26,26-28) И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; овоје тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер је ово крв моја Новога завета која се пролева за многе ради отпуштења грехова. И томе додаје (ст. 30): И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.

Правило 22.
Како се [човек] отуђује од Бога и посредством
чега му се приближава?

Поглавље 1. Чињење греха отуђује од Бога и орођује са ђаволом.

(Јн.8,34) Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да сваки који чини грех робје греху. (Јн.8,44) Вама је отац ђаво, и жеље оца свога хоћете да чините. (Рим.6,20) Јер када бејасте робови греха, слободни бејасте од праведности.

Поглавље 2. Близина Господу се не препознаје по телесном сродству, него по усрдности у испуњавању воље Божије.

(Јн.8,47) Онај којије од Бога, речи Божије слуша. (Лк.8,20-21) И јавише му говорећи: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу, и хоће да те виде. А он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршујује. (Јн.15,14) Ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповедам. (Рим.8,14) Јер које води Дух Божији они су синови Божији.

Правило 23.
О онима које побеђују греси које мрзе.

Поглавље. Онај који се без своје воље увлачи у грех треба да зна да њиме влада неки други грех коме добровољно служи и који га уводи и у грехе у које не би хтео да упадне.

(Рим.7,14-20) Јер знамо да је закон духован, а ја сам телесан, продан у ропство греху. Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим оно чиним. Ако ли чиним оно што нећу, признајем да је закон добар. Тада то не чиним више ја, него грех који живи у мени. Јер знам да добро не живи у мени, то јест, у телу моме; јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим. Јер добро, што хоћу, не чиним, него зло, што нећу, оно чиним. А кад чиним оно што нећу, већ не чиним то ја, него грех који живи у мени.

Правило 24.
О лажи и истини.

Поглавље. Не треба лагати, него у сваком случају треба говорити истину.

(Мт.5,37) Дакле, нека буде реч ваша: да, да; не, не; а што је више од тога од злога је. (Еф.4,25) Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим. (Кол.3,9) Не лажите један другога.
Правило 25. О празнословљу и о опрезности да речи буду корисне.
Поглавље 1. Не треба постављати бескорисна и спорна питања.
(2.Тим.2,14) Ово напомињи, преклињући их пред Господом да се не препиру, што није ни од какве користи него на пропаст онима који слушају. (2.Тим.2,23) А лудих и неуких запиткивања клони се, знајући да рађају свађе.

Поглавље 2. Не треба изговарати празне речи од којих нема никакве користи. Јер, чак и кад се говори или чини нешто добро [без намере] да се изграђује вера, ожалошћује се Свети Дух Божији.

(Мт.12,36) А ја вам кажем, да ће за сваку празну реч коју рекну људи дати одговор у дан Суда. (Еф.4,29-30) Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима који слушају. И не жалостите Светога Духа Божијега, којим сте запечаћени за дан избављења.

Правило 26.
Као потврду онога што чинимо или говоримо треба пре свега да користимо сведочанство из Писма, а затим већ и оно што је познато из општег искуства.

Поглавље 1. Сваку реч или дело треба да потврђујемо сведочанством богонадахнутог Писма, ради уверења добрих и посрамљења ненаравствених.

(Мт.4,3-4) И приступи. к њему кушач и рече: Ако си Син Божији, реци да камење ово постану хлебови. А он одговори и рече: Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих. (Дап.2,4) И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују. (Дап.2,12-17) И сви се дивљаху и беху у недоумици говорећи један другом: Шта би ово могло бити? А други се подсмеваху и говора-ху: Напили су се вина. А Петар стаде са Једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци, и сви који боравите у Јерусалиму: ово нека вам је на знање, и саслушајте речи моје. Јер ово нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи час дана, него је то оно што је рекао пророк Јоил: И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа мога на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће виђења и старци ваши сањаће снове.

Поглавље 2. Оно што чинимо или говоримо треба да потврђујемо и оним што је познато из природе и заједничког обичаја.

(Мт.7,15-17) Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра еу вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве? Тако свако дрво добро плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа. (Лк.5,30-31) И гунђаху књижевници њихови и фарисеји говорећи ученицима његовим: Зашто са цариницима и грешницима једете и пијете? И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. (2.Тим.2,4-5) Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. Ако се ко и бори, не добија венац ако се не бори по правилу.

Правило 27.
О уподобљењу (по могућности) Богу и светима.

Поглавље. Не треба да се уподобљавамо онима који су туђи учењу Господњем. Напротив, по даној нам сили од Бога, ми треба да подражавамо Богу и Његовим светим.

(Мт.20,25-28) Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима. Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга; као што ни Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и даде душу своју у откуп за многе. (Рим.12,2) И не саображавајте се овоме веку, него се преоб-ражавајте обновљењем ума свога да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божија. (1.Кор.11,1) Угледајте се на мене, као и ја на Христа.

Правило 28.
О разликовању добрих и рђавих људи.

Поглавље. Не треба једноставно и без испитивања имати поверења у људе који на себи носе изглед истине, већ свакога треба препознавати по обележјима која се наводе у Писму.

(Мт.7,15-16) Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их. (Јн.13,35) По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом. (1.Кор.12,3) Зато вам дајем на знање, да нико ко Духом Божијим говори не каже: Анатема на Исуса!
Правило 29. О томе како можемо да се уверимо у своје знање.
Поглавље. Свако се својим сопственим делима може уверити о свом знању.

(Јн.5,36) Јер дела која ми даде Отац да их свршим, ова дела која ја чиним сведоче за мене да ме је Отац послао. (Јн.10,37-38) Ако не творим дела Оца свога не верујте ми. Ако ли творим, иако мени не верујете, делима верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у њему. (2.Кор.6,3-4) Никако ни у чему не дајући спотицање, да се служба не куди, него се у свему показујемо као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у тескобама.
Правило 30. О поштовању онога што је посвећено Богу.
Поглавље 1. Светињу не треба извргавати руглу, додајући јој нешто што служи општој употреби.

(Мт.21,12-13) Иуђе Исусу храм Божцји, и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. И рече им: Написано је: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку. (1.Кор.11,22) Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете Цркву Божију и срамотите оне који немају? (1.Кор.11, 34) Ако ли је неко гладан, нека једе код куће, да се на осуду не састајете.
Поглавље 2. Оно што је посвећено Богу треба поштовати као светињу све док за то постоји воља Божија.

(Мт.23,37-38) Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтедосте! Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста.