_______________________________

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

 БЕСЕДА ПРВА ПРОТИВ ЈЕВРЕЈА

 

 

 

 

(I) (1) Данас имам намеру да довршим разматрање теме о којој сам вам говорио пре неколико дана. Желим да вам покажем, са више него јасним доказима, да је Божанска природа виша него што наш ум може да појми. Прошле недеље сам говорио о овоме у време великог поста и за своје сведоке сам позвао Iсаију, Давида и Павла.  јер Iсаија је био тај који је рекао: "а род Његов ко ће објавити?" (Iс 53, 8) Давидово схватање Бога било је у складу са његовим разумевањем, тако да му је он дао хвалу и рекао: Хвалим те, што сам дивно саздан. Дивна су дјела твоја, и душа моја то зна добро (Пс 138, 14). I опет, Давид је тај који је рекао: "Познање тебе дивно је, висина коју ум мој не може досећи". Павле није истражива и испитивао саму божанску суштину, већ само његову промисао. Радије бих чак рекао да је он сагледавао само мали део божанског промисла који је Бог учинио видљивим када је позвао незнабошце. Па и тај мали део Павле је видео као огромно и неоткривено море кад је објавио: "О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! Како су неиспитиви судови његови и неистраживи путеви његови!" (Рим. 11, 33). (2) Ова тројица сведока дају нам довољно доказа, али се ја нисам задовољио пророцима нити сам се зауставио на апостолима. Успео сам се на небеске висине и као доказ вам дајем песму анђеоску коју певају: ".   Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља." (Лк 2, 14) I опет, чујте Серафиме како дрхте и плачу од дивљења: "Свет, свет, свет је Господ Саваот, пуни су небо и земља славе Његове" (Iс 6, 3). Такође вам дајем и речи Херувима који објављују: "Благословена слава Његова на месту Његовом". (3) Тако, дакле, имамо три сведока на небу и три сведока на земљи да се Божијој слави не може приближити. За остало, докази су били несумњиви, што сте показали аплаузима, и топлим примањем (речи) са ентузијазмом. Овоме сам се веома обрадовао, али не зато зато што је поштовање одато мени већ мом Господу. Јер тај аплауз је показао поштовање и љубав коју имате према Богу у душама својим. Ако слуга воли свога Господара и чује да неко са поштовањем говори о њему, његово срце се разгорева љубављу према ономе ко говори о његовом господару. Ово је стога што слуга воли свога господара. Ви сте учинили управо онако како сам описао: јачином свога аплауза јасно сте показали обилну љубав према Господу. (4) У том смислу желим и дана да се заложим. Јер ако непријатељи истине никада нису задовољни хуљењем на нашег Доброчинитеља, ми морамо још неуморније благодарити Богу за све. Али, шта намеравам да учиним? Још једна веома озбиљна болест позива да принесем сваки лек који моје речи могу донети. Реч је о једној болести која се увукла у Тело Цркве. Ову слабост ( = болест) морамо прво одагнати напоље, па се тек тада можемо бринути о стварима које су споља. Прво морамо себе излечити па се тек онда бринути за друге који су странци. (5) Која је ово зараза? Празници јадних и бедних Јевреја ускоро долазе један за другим у кратком размаку: празник Труба, празник Сеница, постови. Много је онима међу нама који мисле исто што и ми. Iпак неки од ови иду да гледају ове јеврејске церемоније а неки се придружују Јеврејима у њиховим постовима и прате њихове постове. Желим да овакве перверзне обичаје сместа одагнам из Цркве. Моје беседе против Аномејаца оставићу за друго време, и то неће проузроковати никакву штету. Али сада када су јеврејски празници близу и такорећи пред вратима, надам се да ћу успети да излечим оне који су болесни од јудаистичке болести. Бојим се да се због њихове болести и дубоког незнања, неки хришћани не нађу у Јеврејским сагрешењима. Једном када се то деси, бојим се да ће ове моје беседе бити узалудне. Јер ако они данас од мене не чују поуку, придружиће се Јеврејима у њиховом посту. Када једном почине такав грех, биће за мене неприкладно да применим лек. (6) из ових разлога сам решио да пожурим и да предухитрим ову опасност и да од ње заштитим /Цркву/. Iсто чине и лекари. Прво се боре са оном болешћу која је најхитнија и најакутнија. Али опасност од болести је врло блиска са другим опасностима. Аномијска непобожност је блиска јеврејској, тако да је мој пређашњи сукоб (са Аномијцима - прим. прев.) близак са садашњим. Међу њима (тј. Аномејцима и Јеврејима  - прим. прев.) постоји блискост јер једни и други чине исту оптужницу. А за шта оптужују Јевреји? Да је Он (Христос - прим. прев.) назвао Бога својим сопственим Оцем и тако себе учинио једнаким Богу. I Аномијци такође износе овакву оптужбу - у ствари и не могу рећи да износе ову оптужбу - они чак одбацују израз "једнак Богу" - јер то следи из њиховог учења, чак ако ова израз формално и не одбацују.

            (II) (1) Немој бити изненађен што Јевреје називам бедним. Они су заиста бедни и ништавни. Толико је небеских благослова дошло на њих, а они су им веровали површно и били у великим боловима јер су их одбацили. Јутарње Сунце се подигло ради њих, али су они остали ван домашаја његових зрака и још увек седе у тами. Ми који смо у тами подигнути, привукли смо се светлости и себе ослободили од тмине њихових заблуда. Они (Јевреји) су били гране тог светог корена, али су те гране сломиле. Ми нисмо имали удела у том корену, али смо ми ти који су сабрали добре плодове. Од свог детињства они читају пророке, али су разапели Онога кога су пророци прорекли. Ми нисмо чули божанска пророштва, али смо служили онеме о коме су пророци пророковали. Тако су они (Јевреји) бедни, јер су одбацили благослов који им је био послат, док су други (незнабошци) приграбили овај благослов и задржали га за себе. Iако су ови Јевреји били позвани да буду усвојени као синови, они су постали слични псима. А ми који смо били пси примили смо опроштај кроз Божију благодат, да оставимо по стрни неразумну природу нашу, и да устанемо у части синовства. Како могу ово да докажем? Христос је рекао: "Да ли је праведно узете хлеб деце и дати га псима?". Христос се обраћао женин хананејки када је Јевреје назвао децом а незнабошце псима. (2) Али погледај како се тај поредак потом променио: они (тј. Јевреји) су постали пси, а ми  (тј. хришћани) деца. Павле говори Јеврејима: "Чувајте се паса, чувајте се злих посленика, чувајте се подрезаних"! Јер обрезани, то смо ми, који Духом Божијим служимо " (Фил, 3, 2-3). Видиш ли како су они који су на почетку били деца постали пси? Желиш ли да сазнаш како смо ми који смо на почетку били пси постали деца? "А онима који га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у име његово" (Јн 1, 12). (3) Ништа није бедније од људи (Јудејца) који свагда раде против свога спасења. Када је било потребно да држе Закон они су га газили, а сада када закон више не обавезује они се упиру да га држе. Шта може бити јадније од оних који разгневљују Бога не само својим кршењем Закона већ и његовим држањем? О овоме је (Стефан) рекао: " Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви" (Дела 7, 51), и то не само кршењем заповести, већ такође држањем у погрешно време.  (4) Стефан је био у праву када их је назвао "необрезаним срцем и ушима". Они су одбили да приме јарам Христов, иако је он био сладак (лак) и није имао ништа мучно и тиранско. Јер Христос је рекао: "Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен у срцу" и "Узмите јарам мој, јер је јарам мој сладак и бреме је моје лако". Ништа их друго није спречило да узму јарам Христов до њихова сопствена тврдовратост. I не само да нису прихватили тај јарам Христов него су га разбили и уништили. Јер Јеремија каже: "Давно сте сломили свој јарам и поломили своје кости". Није то био Павле који ово говори већ је то био глас пророка који говори гласно и јасно. Када говори  јарму и костима, он мисли на њих као на симболе правила, јер су Јевреји одбацили правила Христова када су рекли: "немао цара осим ћесара". Ви Јевреји сте сломили јарам, ви сте поломили кости, ви сте себе изгнали изван Царства небеског, и начинили сте себе предметом правила (закона) људских. Молим вас да самном размотрите како прецизно пророк погађа да су њихова срца била необуздана. Он није казао "Занемарили сте јарам"., већ "Сломили сте јарам", а ово је злочин неприпитомљене животиње, која је необуздана и која одбацује правила". (5) Али шта је извор ове окорелости?  Она долази од похлепе и опијености. Ко то каже? Мојсије сам: "Јео је Iзраиљ и угојио се, и или мој се удебљао и засалио" (Понз. 32, 15). Када се грубе животиње хране обилно, оне се угоје и постају још тврдоглавије и још их је теже држати под контролом. Оне више неће да подносе јарам, нити самар, нити руку њиховог хранитеља. Управо је на овај начин јеврејски народ стигао до своје одебљалости и опијености и до крајње злоће. Отимали су се, одбили су да приме јарам Христов , а нису ни повукли плуг његовог учења. Један други пророк (Осија - прим. прев.) говори о овоме када каже: "Упоран је Iзраиљ као упорна јуница" (Ос. 4, 16), док га други назива "ненаученим говедом". (6) Iако су такве звери неподесне за рад, оне су спремне за убијање. I то је оно што се догађа са Јеврејима. Док они са једне стране чине себе неподеснима за рад, они узрастају у способности за чињење крвопролића. Зато Христос и каже: А ове непријатеље моје, који ме нису желели за свог краља, доведите овде и погубите". Ви Јевреји сте требали да постите тада када вам је ваше пијанство ово учинило, када је ваша похлепа породила зло - не сада. Сада је ваш пост у погрешно време и стога је одвратан. Ко то каже? Сам (пророк) Iсаија када јаким гласом виче: "Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш. . Таки ли је пост који изабрах да човјек мучи душу своју један дан? да савија главу своју као сита и да стере пода се костријет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу?" (Iс. 58, 4-5). Али ако је ваш пост био одвратан онда када сте своје ближње учинили робовима, да ли је прихватљив сада када сте погубили свог Господа? Како такав пост може бити исправан? (7) Човек који пости треба да се на одговарајући начин суздржава., да буде скрушен, а не опијен бесом. Али да ли сте учинили своје ближње робовима? У време исаијино они (= Јевреји - прим. прев.) су се свађали и гложили док су постили. Сада када посте они се још више предају претеривању и разузданости, играјући боси на тржницама. Овако, они посте али се понашају као човек који се опио. Чуј како их пророк подстиче да посте: "Осветите пост", каже. Није рекао "начините параду од свог поста" већ "сазовите збор. окупите заједно старе". Али ови Јевреји су окупили хор млитавих, и велику разбојничку гомилу блудника. Вуку у синагогу читаво позориште, глумце и остале. Јер нема ни разлике између позоришта и синагоге. Знам да ме неки сумњиче за наглост јер сам рекао да нема разлике између позоришта и синагоге. Али ја сумњичим њих за наглост ако они не сматрају да је то тако. Знам да ме многи сумњиче за наглост јер сам рекао да нема разлике између синагоге и позоришта. Али ја сумњичим њих за наглост ако не мисле тако! Ако се ова моја тврдња да је то исто оснива на мом сопственом ауторитету онда ме слободно осудите за наглост. Али ако је ово што ја тврдим, реч пророка онда то прихватите.

(III) (1) Знам да многи поштују Јевреје и да сматрају да је њихов садашњи начин живота достојан поштовања. Зато ја журим да искореним и избришем ово смртоносно мишљење. Рекао сам да синагога није боља од позоришта и за свог сведока позвао сам пророка. Свакако да Јевреји не заслужују да им се поклони више поверења него њиховим пророцима. "Iмате обрве блуднице. Постали сте бестидне пре свих". Место на коме се налази блудница је бордел. Али синагога није само бордел и позориште. Она је такође и пећина разбојничка и станиште за дивље звери. Јеремија каже: "Кућа ваша постала је за мене станиште хијена:". Он није једноставно рекао "станиште дивљих звери". I опет: "Одрекао сам се свога дома, одбацио сам наслеђе моје". Али када Бог напусти свој народ каква нада на спасење остаје? Када Бог напусти неко место оно постаје збориште демона. (2) Нормално, Јевреји тврде да они такође поштују Бога. Боже сачувај ако бих се ја са овим сложио! Нико од Јевреја не поштује Бога! Ко то каже? Син Божји то каже, када им (Јеврејима) говори: "Да знате Оца , знали бисте и мене. Али како не знате мене не знате ни Оца". Могу ли наћи бољег ( = достојнијег поверења - прим. прев.)  сведока од Сина Божијег? (3) Ако су дакле, Јевреји одбили да познају Оца, пошто су разапели Сина, уколико нису указали поверење Духу, ко не би био смео да објави јасно да је синагога збориште демона? Бог се тамо не обожава. Боже сачувај! Од сада тамо је место идолослужења. Али неки људи још одају почаст том месту као светом. (4) Ово што говорим није нешто о чему сам просто размишљао, већ је то плод мог сопственог искуства. Пре три дана, верујте ми јер не лажем, видео сам жену доброг владања, скромну и верујућу. Дрзак, безосећајан човек, који се називао хришћанином (а ја тако не бих назвао особу која се усуђује да такве ствари чини) терао их је уђу у јеврејско светилиште и да се тамо закуну у вези неке ствари око које су се спорили. Она је дошла к мени и молила за помоћ. молила ме је да спречим ово насиље, јер је то било забрањено за њу, која је учествовала у Божанским тајнама (Св, Литургији - прим. прев.) да уђе на такво место (тј. у синагогу). Ја сам се разљутио, устао сам и одбио да допустим да она буде одвучена у једно такво прегрешење, извукавши је из руку тог напасника. Пита сам га да ли је хришћанин и рекао је да јесте. Тада сам снажно устао на њега ( речима - прим. прев.)  оптужујући га за безосећајност и за најгору глупост. Рекао сам му да није бољи од мазге када он, који се сматра хришћанином, одвлачи некога да игра са Јеврејима који су разапели Христа.  Дуго сам са њим разговарао, подучавајући га Светим Писмом. Такође сам му рекао да је и само заклињање забрањено и да је било веома погрешно то што је некога уопште присиљавао на тако нешто. Такође сам му нагласио да посебно крштене особе не сме томе присиљавати. У ствари чак ни некрштену особу не сме наводити на тако нешто. (5) Након тога сам говорио са њим о великом посту и указао му на лудост његове грешке и о погубности тога за његову душу. Питао сам га и зашто је одбацио Цркву и вукао жену на Јеврејско збориште. Одговорио је да су му многи рекли да заклетва изречена у јеврејској синагоги изазива више страха. Његове речи су ме заболеле, потом сам се разљутио да бих на крају почео да се смејем. Када сам увидео слабост ђавола. заболело ме је што он има моћ да мучи људе. Разљутио сам се када сам видео како се небрижљиви они који су обмањени. када сам пак, увидео величину глупости оних који су преварени, насмејао сам се. (6) Iспричао сам ам ову причу стога што сте себични и спори према онима који чине овакве ствари и који се подвргавају оваквим искуствима. Ако видите некога од ваше браће да је запао у овакво прегрешење, ви схватате као да је то проблем неког другог а не вас самих. Мислите да сте се одбранили од тужиоца када кажете: "Шта ме се тиче?" Шта ја имам у ствари са тим човеком? када тако нешто кажете ви показујете безочну неосећајност према људима, и окрутност којом ђаво постаје добитник.  Шта говорите? Људи сте и са људима делите исту природу. Зашто да говорим о заједничкој природи, када ви имате више од тога заједничко - Главу - Христа. Да ли се усуђујете да кажете да немате ничега заједничког са чланом (делом) свог сопственог тела? На који начин ви уопште схватате то да је Христос Глава Цркве. Јер то је улога главе да све удове држи на окупу, да се пажљиво стара о свакоме од њих и да их повезује у једну природу. Али ако ви немате ничега заједничког са сопственим удовима, онда немате ничега заједничког са својом браћом, нити имате Христа за Главу. (7) Јевреји су вас заплашили док сте још били мала деца, а ви то не примећујете.  Многи слаби робови показују страшне и бесмислене маске малој деци - маске нису страшне по својој природи, већ оне тако изгледају малој деци у њиховом једноставном уму - и на овај начин они обуздавају њихов смех. Због тога Јевреји застрашују наивне хришћане страшилима и бауцима њихових храмова. Како вас дакле плаше њихове смешне и бестидне синагоге? Зар синагоге нису гробнице одбачених, нечасних и осуђених људи?

            (IV) (1) Наше Цркве нису такве. Оне су заиста застрашујуће и испуњавају страхом. Божије присуство чини често застрашујућим, јер је Он тај који има власт над нашим животом и смрћу. У нашим црквама чујемо безбројне омилије (= беседе) о вечним казнама у огњеној реци, о злобном црву, о костима које се не могу распасти, и о спљњем мраку. Али Јевреји нити знају нити сањају о овим стварима. Они живе за своје лажи, зијају за стварима овога света, њихов положај није бољи од свиња или коза, због њиховог обесног пута (= начина живота - прим. прев.) и прекомерне грамзивости. Они знају само да испуњавају сопствене лажи и да се опијају, да задобијају посекотине и модрице, да се рањавају док се боре за своја омиљена светска задовољства. (2) Кажи ми дакле, да ли су храмови њихови грозни и застрашујући? Ко би то рекао? Какав разлог имамо да мислимо да су застрашујући, изузев ако би нам неко рекао, да ти нечасни робови, који немају права да говоре и који су одагнани из дома свога Господара, треба да нас плаше - нас којима је дата част и слобода да говоримо? Свакако да ово није тако. Није крчма часнија од царске палате. У ствари синагога завређује мање поштовање од крчме.  Јер она није само место окупљања пљачкаша и лопова већ такође и демона. Ово је истина не само што се тиче синагоге већ и што се тиче душа Јевреја, као што ћу до краја беседе покушати да докажем. (3) Молим вас да моје речи на особит начин имате на уму. Јер ја вам нисам говорио да се покажем нити да заслужим аплауз већ да излечим ваше душе. и шта ми је друго остало да кажем, када је међу вама још увек много оних који болују иако има доста лекара да лек примене? (4) Било је дванаест апостола који су променили свет. Највећи део града чине хришћани, а неки су ипак још увек болесни од јудејске заразе.  И шта ми, који смо здрави, можемо рећи у сопствену одбрану? Свакако, они који су болесни заслужују да буду оптужени. Али ни ми нисмо слободни од осуде јер се нисмо постарали о њима у часу њихове болести. Када бисмо показали велику бригу (= старање) за њих, они би имали од те бриге користи и вероватно више не би били болесни. (5) Нека ми буде допуштено да са вама започнем говорећи ово, тако да се сваки од вас може постарати за брата. Чак и ако морате да употребите запреку, чак и ако морате употребити силу, чак и ако га морате посматрати као болесног (= сумасишавшег) - учините све да га спасете од ђаволске замке и да га ослободите од друговања са онима који су погубили Христа. (6) Реци ми ово. Предпоставимо да видиш човека који је управо осуђен, како га воде кроз тржницу на губилиште. Претпоставимо да је у твојој моћи да га спасеш из руке џелата. Зар не би учинио све да спречиш да он буде одвучен. Али сада гледаш свог брата како неправедно бива одвучен у дубину пропасти. И није џелат тај који га вуче, већ сам ђаво. Зар ћеш бити тако храбар да не покушаш да учиниш што је до тебе спашавајући га од његовог греха? Ако му не помогнеш, какав изговор ћеш наћи? Ако је твој брат много снажнији и моћнији од тебе покажи га мени. Ако остане одлучан у својој упорности, ја ћу радије изабрати да ризикујем живот него што ћу га пустити да уђе на врата синагоге. (7) Рећи ћу му: имаш ли ти заједницу са слободним небеским Јерусалимом, или ти је дражи земаљски да му робујеш. Сам изабираш да ли ћеш бити роб земаљског Јерусалима ( = роб Јеврејима), који је, према речима Апостола роб заједно са децом својом.  Постиш  ли са Јеврејима? Онда скини и своје ципеле као што чине Јевреји, и иди босоног на тржницу и учествују у њиховој неозбиљности и смејању. Али ти ово не желиш да чиниш јер би од стида поцрвенео. Стидиш се да са њима учествујеш у ономе што је спољашње ( = у ономе што се види) али се не стидиш да учествујеш у њиховој непобожности? Какав ћеш изговор имати, ти који си само до пола хришћанин? (8) Верујте ми, пре бих ризиковао свој живот него да пренебрегнем било кога ко болује од ове заразе - ако га уочим. А ако га не видим, Бог ће ми свакако опростити. Нека се свако од вас брине о овоме, тако да нико (од оних који су заражени јудаизмом) не помисли да је ово споредна ствар. Зар нисте запазили шта ђакон стално говори у тајнама ( = у Литургији) "Упознајмо једни друге", каже. Зар не видиш како он у теби утврђује пажљиву бригу за брата? Тако треба да мотрите и у случају јудаизираних. Када уочиш некога ко је јудаизиран (или ко је јудаиста - прим. прев.), приђи му, укажи му на то шта ради, како не би и ти био крив ако би он покушао да умакне. (9) Ако се деси да неки римски војник који служи преко мора буде ухваћен да служи варварима или персијанацима, крив је не само он, већ и свако ко то приметио, а није о томе обавестио војсковођу. Ви сте војници Христови и зато је потребно да са сваком пажњом мотрите, да ли међу вама има некога ко је наклоњен туђој вери, и ако таквога уочите да откријете његово присуство. Свакако га ми нећемо осудити на смрт као што је онај војсковођа то учинио са војником, нити ћемо га казнити, нити ћемо му се осветити, него ћемо се старати да га ослободимо његове заблуде и злоће и да га тако учинимо заиста нашим (тј. хришћанином). (10) Ако сте овоме несклони, ако познајете неку овакву особу али је скривате, будите уверени да ћете обоје бити подвргнути истој казни. Јер Павле говори о осудама и казнама не само оних који починили дело слабости, него и оних који су им одобравали то што су чинили. Пророци такође, једнако осуђују лопове и оне који са лоповима беже. И ово је сасвим разумно. Јер ако човек зна за разбојничко дело али га покрива и скрива, он на тај начин помаже разбојнику да се не брине о закону и тако чини да се овај мање плаши свог разбојничког делања.

(V) (1) Али морам се вратити на оне који су болесни. Размисли, са киме они деле свој пост. Са онима који су викали "Распни га, распни!", са онима који су рекли: "Крв његова на нас и на нашу децу". Ако би неки човек био побуњеник против власти и за то био осуђен, да ли би се усудио да му идеш и да са њим говориш? Мислим да не. Није ли онда безумно, показати такву спремност да се побегне од оних који су згрешили против човека, а улазити у друштво са онима који су починили злочиначко насиље против самог Бога? Није ли чудно да они који се клањају Распетоме, иду на прославе са онима који су Га разапели? Није ли то знак глупости и крајњег лудила? Овде су неки који размишљају о синагоги као о светом месту, и ја морам да кажем неколико речи њима. Зашто поштујете то место? Зар не би требало да га презирете, да га се гнушате, и да бежите од њега? Они на то одговарају да се тамо чува Закон и књиге Пророка. Шта то значи? Зар ће свако место где се ове књиге налазе самим тим бити и свето? Ни случајно!  Ово је изнад свега разлог зашто мрзим синагогу и зашто је се гадим. Они имају пророке али им не верују. Они читају Света Писма али одбацују његове сведоке - и ово је показатељ највећег кршења закона. (3) Реци ми ово. Ако би видео човека достојног хвале, познатог и славног, како га разбојници одвлаче у јазбину или у крчму, и ако би видео како је он тамо малтретиран, тучен, и подвргнут најгорем насиљу, да ли би ту јазбину или крчму сматрао за вредну поштовања зато што је тај човек тамо био изложен мучењу? Не мислим да би. Из овог разлога пре би презирао и гнушао се тог места. (4) Просудите и сами у вези синагоге. Јер они су са собом донели књиге Мојсијеве и књиге Пророка у синагогу, не да би их поштовали, већ да би их кршили са бесчашћем. Када кажу да Мојсије и пророци не знају ништа о Христу и не кажу ништа о његовом доласку, какво веће непоштовање они могу да учине према тим светим људима за одбијање да препознају свог Господа? Какво веће непоштовање могу да учине доли да кажу како су ти свети Пророци њихови саучесници у њиховој непобожности? Тако, морамо мрзети и њих и њихове синагоге, нарочито због њиховог одвратног поступања према овом светом човеку (тј. Христу)" (5) Зашто говорим о књигама и о синагоги? У време прогона, јавни џелати се држали тела мученика, бичевали их, и раздирали на делове. Да ли то чини руке џелата светим, зато што је њима држао тело светог човека? Боже сачувај! Руке које су стезале и држале тело светог остају нечисте. Зашто? Зато што је тај џелат починио грех када је своје руке ставио на на светог (мученика). Хоће ли дакле, они који су држали и насиловали Писмо Светога (Бога) бити више поштовани од онога који је погубио мученика? Зар то не би била крајња лудост? Ако злостављано тело мученика не освећује онога ко га је злостављао, него, штавише на њега додаје и кривицу за крв, још мање може Писмо, ако се чита без вере, ономе ко без веровања чита. Намерни избор да злостављају писмо води их ( = Јевреје) још већој безбожности.  Да нису имали Пророке не би заслуживали такву осуду. Да нису читали Свете Списе не би били тако нечисти и тако несвети. Али пошто је то тако они немају никаква изговор. Имали су веснике истине, али са непријатељским срцем, они ( = Јевреји) су се поставили као противници пророка и истине коју су ови објављивали. Из овог разлога дакле, они су више грешни и криви за крв. Они имају пророке али их посматрају срцем противљења. (7) Стога вас је подстичем да избегавате њихова ( = Јеврејска) окупљања и да их се клоните. Штета коју они наносе нашој слабијој браћи није мала ( = безначајна). Они (који иду Јеврејима - прим. прев.) немају никакав ваљан изговор што подржавају Јеврејско безумље. Јер када виде да ти који поштујеш (обожаваш) Христа кога су они разапели, са пуно поштовања се односиш према њиховим обредима, како они могу да не мисле да су обреди које они врше најбољи и да су наша богослужења гора? Јер пошто учествујеш у нашим богослужењима (тајнама) ти трчиш баш ка онима који уништавају наш поредак. Павле је рекао: "Ако те види да ти који имаш знање седиш у идолском храму, зар се неће збунити будући слаб, и тако јести оно што је жртвовано идолима?"И допустите ми да кажем: ако виде тебе који имаш знање да долазиш у синагогу и да учествујеш у празнику Труба, неће ли он, будући слаб почети да поштује оно што Јевреји чине? Онај ко тако падне неће само платити казну за сопствено сагрешење већ и зато што је друге на то навео. Али човек који чврсто стоји биће награђен не само због сопствене врлине, него га људи поштују и зато што друге подстиче да желе исто. (8) Стога, одбаци зборишта и света места Јевреја. Не дозволи да ико поштује синагогу због светих књига. Радије нека је ( = синагогу) мрзи и избегава јер Јевреји насилују и злостављају свете ( = хришћане), јер одбијају да поверују њиховим речима и јер их оптужују за крајњу безбожност.

            (VI) (1) Да би схватили да свете књиге не чине место светим, већ их разлог због кога се они тамо окупљају обешчашћује, испричаћу вам једну причу. Птоломеј Филаделфијски је сакупљао књиге из целог света. Када је дознао да Јевреји имају забележене речи Божије, и о идеалној држави послао је четири човека у Јудеју да преведу ове књиге, које је он после ставио у Серапијин храм, јер је био незнабожац.. До данашњег дана књиге стоје тамо у том (незнабожачком) храму. Хоће ли Серапијин храм постати светим зато што се књиге у њему налазе? Боже сачувај! Књиге, дакле, имају своју светост коју не деле са местом на коме се налазе, јер су они који ту долазе нечисти ( = упрљани грехом - прим. прев.). (2) Исти аргумент се мора применити на синагогу. Иако тамо нема идола, ипак је насељавају демони. И то не кажем само за ову синагогу овде у граду, већ и за ону у Дафнима. Јер у Дафнеу је то место још више огреховљено проклетињом коју они зову Матрона. Чуо сам да многи верни иду тамо и спавају покрај тог места. (3) Али сачувај Божа ако ове људе називан вернима. Јер за мене су храмови Матроне (синагога у Дафнима) и онај Аполона једнако несвети.  Ако ме неко (због ових речи) оптужи за дрскост, ја ћу му одвратити оптужбом за крајње безумље. Јер кажи ми - није ли становиште демона у исто време и место непобожности, чак ако тамо и нема статуа (лажних) богова ( = идола - прим. прев.)? Ту се окупљају убице Христове, ту је крст избачен, ту се на Бога хули, ту се на Оца не обазиру, ту је Син злостављан, ту је благодат Духа одбачена  не долази ли веће зло одавде ( = из синагоге него из незнабожачком храма) пошто су сами Јевреји демони? У паганском храму непобожност је огољена и очигледна. Не би било лако преварити човека бистрог и разборитог ума, или га намамити да тамо уђе. Али у синагоги су људи који кажу да поштују Бога и да одбацују идоле, људи који кажу да имају пророке и да им одају хвалу. Али својим речима они (тј. Јевреји) постављају мноштво мамаца, како и у своје мреже ухватили душе простих који су толико будаласти да буду ухваћени. (4) Тако је безбожност Јевреја и пагана једнака. Али Јевреји практикују преваре ( = лукавства) које су још опасније. У њиховим синагогама налази се невидљиви олтар преваре, на коме они не жртвују овце и јагањце него душе људске.  (5) напокон, ако јеврејске церемоније изазивају дивљење у теби, шта заједничко имаш са нама? Ако су Јеврејске церемоније дивне и достојне дивљења, наше су лажне! Али ако су наше истините, као што јесу, њихове су испуњене преваром. Ја не говорим о Светом Писму. Боже сачувај! Писмо је било то које ме је узело за руке и довело Христу. Говорим о садашњем злу и лудилу јеврејском. (6) Сада је време да покажем како демони бораве не само у синагоги, већ такође и у душама Јевреја. Као што Христос рече: "Када изађе један нечисти дух, они иде кроз пуста места тражећи остале. Ако их не нађе он каже, вратићу се кући. И вративши се налази је празну, поспремљену и сређену. Тада он одлази и доводи са собом још седам других духова горих од себе и они улазе у њега (човека) и стање његово бива горе него пре. Тако ће бити и са овим родом."  (7) Vидиш ли да демони бораве у њиховим душама и да су ови демони опаснији него они ранији? И ово је веома разумно. У старим данима Јевреји су деловали безбожно према пророцима: сада су они унизили Господа пророка. Кажи ми ово. Да ли те не обузима дрхтање када треба да да дођеш на исто место са човеком опседнутим од ђавола, који у себи има много нечистих духова, који је одгајан усред убијања и крвопролића? Мораш ли се здравити са њим и размењивати празне речи? Зар не мораш да се окренеш од таквих који су стварна срамота и зараза читавог света. Зар такви нису дошли до сваког облика слабости? Нису ли се многи пророци истрошили правећи многе и дуге говоре оптужујући ове? Каква трагедија, какав вид безакоња нису они ( = Јевреји) учинили својом кривицом за крв?" Своје сопствене синове и кћери су жртвовали демонима. Одбацили су сам природу, заборавили су порођајне болове, одбацили су подизање деце, окренули су се од својих закона царства, и постали су суровији од било које дивље звери." (8) Дивље звери често стоје на местима где живе и често излажу сопствени живот опасности да заштите своје младе. Никаква нужда није приморала Јевреје да предају своју сопствену децу својим рукама како би одали почасти осветничким демонима, непријатељима нашег живота." Шта би нас могло више погодити од овога? Да ли њихово безбоштво, или њихова суровост или њихова нељудскост? То што су жртвовали сопствену децу или то што су их жртвовали демонима? Нису ли (Јевреји) због своје разузданости показали већи похоту од неразумних животиња? Почуј шта пророк каже о тим њиховим делима: "Постали су као похотни пастуви. Свак њишти на жену свог суседа". Пророк није рекао "Свако је пожудан према жени свог суседа", него је, са највећом јасноћом описао њихово лудило - које долази од њихове разузданости - као њиштање бесловесне животиње.

(VII) (1) Шта још желиш да ти кажем? Желиш ли да ти говорим о њиховим плачкама, о њиховим похотама. о њиховим , о њиховом напуштању сиромаха, о њиховим лоповлуцима, њиховим подвалама у трговини? Читав дан не би био довољан да побројим све то. Али, имају ли њихове свечаности нечега узвишеног и великог? Они су сами показали да су и ове свечаности такође нечисте. Послушај пророка, или боље, послушај Бога са каквом чврстином им је окренуо леђа: "Vаше светковине ми се гаде, одбацио сам их од себе". (2) Бог мрзи њихове светковине а ти у њима узимаш учешће? Није рекао ова или она светковина, већ све заједно. Желиш ли да видиш да Бог мрзи богослужења са бубњевима, лирама, харфама и другим инструментима? Бог каже: "Уклоните од мене звуке ваших песама, нећу да чујем песму ваших харфи". Бог рекао: "Уклоните од мене" - а ти трчиш да чујеш трубе? Зар жртве и дарови њихови нису одвратни? "Ако ми донесете најбоље брашно пшенично узалудно је. Тамјан ми је одвратан". Ако Му се тамјан гади, зар и место (на коме му га Јевреји) није одвратно? Пре него што су починили злочин над злочинима, пре него што су убили свог Господа, пре крста, пре понижавања Господа, то је било одвратно. Није ли сада још одвратније? А шта је мирисније од тамјана?  Али Бог не гледа на природу дарова већ на намеру оних који их доносе. Управо због (лоше) намере осудио је Бог њихову понуду. (3) Бог је обрати пажњу на Авеља и на његове дарове. Погледао је на Каина и затим се окренуо од његових дарова. "А на Каина и на дарове ( = принос) његов не обрати пажњу". Ное је понудио на жртву Богу овце, јагањце и птице. Писмо каже: "Господ се насмеши слатком мирису"  -  тј. прихватио  је његове дарове ( = принос). Јер Бог нема ноздрва него је бестелесни Дух. Оно што се уздиже са олтара је мирис и дим спаљених тела, а нема ништа смрдљивије од таквог мириса. Али из овога можеш научити да Бог гледа на намеру којом се жртва нуди, и затим је прихвата или одбија. Из овог разлога Писмо назива мирис и дим слатким мирисом. Али тамјана ( који приносе Јевреји - прим. прев) Он се гнуша јер намера оних који ово приносе заудара страшним смрадом. (4) Желиш ли да сазнаш да , заједно са жртвама и музичким инструментима, празницима и тамјаном, Бог такође одбацује и храм због оних који у њега улазе? Ово је Он показао највише својим делима када је предао храм у руке варвара, и када га је касније сасвим уништио. Али и пре његовог разорења, устима пророка је гласно рекао: "Не верујете речима преварним јер вам неће помоћи када кажете: Ово је храм Господњи! Хам Господњи!". Оно што пророк каже је да храм не чини светима оне који у њега улазе, већ они који улазе чине храм светим. Ако храм није био од помоћи када су Херувими о Ковчег били тамо, много мање ће од помоћи бити сада када су ове ствари нестале. Сада, пак, када је Бог сасвим одбацио ( = Јевреје) тамо је основа великог непријатељства ( између Бога и Јевреја - прим. прев.). Како би велико дело лудости и смутње било да за своје саучеснике у прослави узмете оне којима је част одузета, од који је Бог одустао, са онима који су разљутили Господа. (5) Реци ми ово. Ако би неки човек погубио твог сина, да ли би поднео да га гледаш, и да ли би прихватио његове честитке? Зар га не би избегавао као злог демона, као самог ђавола? Они ( = Јевреји) су погубили Сина твога Господа. Имаш ли смелости да са њима будеш под истим кровом? Након што је био убијен дао ти је такву част да те је учинио братом и сунаследником. Али ти Га толико обешчашћујеш одајући пошту онима који су Га убили на крсту, придружујући се њиховој дружини на прославама, идући на њихова несвета места, улазећи на њихова нечиста врата, и седећи за демонском трпезом. Пост јеврејси ја називам трпезом демонском због тога што су убили Бога. Јер ако Јевреји делају против Бога, зар нису слуге демонима? Желиш ли да те демони излече? Када је Христос дозволио демонима да уђу у свиње, они су их сместа сурвали у море. Хоће ли ови демони поштедети тело човеково? Ја бих волео када они не би убијали тело човеково кујући завету против њега. Али они убијају. Демони избацују човека из раја и ускраћују му част. Хоће ли исцелити тело човеково? То је смешно ( = глупо). Демони знају како да сплеткаре и како да науде - не како да исцеле. Али ако они ни душу они не штеде, кажи ми, хоће ли тело поштедети? Они покушавају да човека одвуку од Царства Небеског. Хоће ли га они ослободити од болести? (6) Зар ниси чуо шта пророк каже? Или боље, зар ниси чуо шта Бог преко пророка каже? Он каже да демони не могу бити добри већ само зли. Чак и када би они хтеле да некога исцеле - што је немогуће - не смеш узети на себе једну непролазну и вечну казну у замену за малу корист која ће ускоро бити уништена. Хоћеш ли да исцелиш своје тело а да уништиш душу? (7) Ако и неки демонизовани незнабожац има медицинско знање, хоће ли те он лако наговорити да се клањаш паганским боговима? И ови пагани такође имају своје вештине. Они такође нуде излечење од многих болести и враћање здравља болеснима. Хоћемо ли стога учествовати у њиховој безбожности? Боже сачувај! Послушај шта Мојсије говори Јеврејима: "Ако устане међу вама пророк или који сне саwа, и каже ти знак или чудо, а се збуде тај знак или чудо које ти каже, и он ти рече: хајде да идемо за другим боговима, којих не знаш, и wима да служимо, Немој послушати што ти каже тај пророк или саwач, јер вас куша Господ Бог ваш да би се знало љубите ли Господа Бога својега из свег срца својега и све душе своје." (8) Оно што мисли Мојсије је ово. Ако се појави неки пророк, каже, и учини неки знак ( = чудо) било васкрснувши мртваца или чистећи лепру, или лечећи лудог, и након овога што је учинио позове те на непобожност, не следи га јер су чуда која је учинио лажна. Зашто? "јер вас куша Господ Бог ваш да би се знало љубите ли Господа Бога својега из свег срца својега и све душе своје ". Јер јасно је да демон не лечи. Ако икада Господ допусти демону да лечи, као што и човеку може да допусти, ова дозвола је дата да би се ти искушао - не зато што Бог не зна ко си ти, већ зато да те научи да одбациш чак и демона који лечи. (9) И зашто говорим о телесном лечењу? Ако ти неки човек прети Гееном ако не одбациш Христа, немој слушати његове речи. Ако ти неко обећа Царство Божије ако се одметнеш од јединородног Сина Божијег, окрени се од њега и замрзи га. Буди ученик Апостола Павла и послушај речи које је његова благословена и часна душа изразила када је рекла: "Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, Ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем." (Рим 8, 38 - 39). (10) Ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни било шта друго, не може одвојити Павла од љубави Христове. Да ли ћемо се побунити да би излечили своје тело? Какав изговор ћемо наћи? Свакако Христа се морамо плашити више од Геене и желети га више од Царства. Чак и да будемо болесни, боље је остати у болести здрав него пасти у безбожништво ради излечења. Јер чак и да те демон исцели, он те повређује више него помаже. Помогао је телу које ће ионако ускоро умрети, али је повредио душу која никада неће умрети. Киднапери заводе мале дечаке нудећи им слаткише, колаче и кликере и друге сличне ствари. Затим им ускраћују слободу па и сам живот. Тако и демони обећавају излечење неког уда ( = органа) а затим читаво спасење душе потапају у мору. (11) Љубљени, не идимо за тим.. Нека и останемо болесни на сваки начин само да останемо слободни од богохулства. Зар није могао Јов да послуша своју жену која је богохулила и да се ослободи болести која га је мучила? "Прокуни Бога и умри", рекла је. Али он је одлучио да подноси бол и да слаби. Одлучио је да подноси тај неподношљиви ударац, пре него да похули на Бога и да се ослободи болести која га је мучила. Њему треба да следујеш ( = на њега да се угледаш). Ако ти демон понуди и десет хиљада лекова за болести које те муче, немој га следити, немој ићи за њим - баш као што је Јов одбио да послуша своју жену. Изабери да подносиш своју болест пре него да уништиш своју веру и спасење своје душе. Бог те неће напустити. Допустио је да се разболиш зато што жели да увећа твоју славу. Буди храбар да би Га могао чути како говори: "Мислиш ли да сам се са тобом другачије нагодио него да се покаже да си праведан"?

(VIII) (1) Могао бих да кажем много више од онога што је речено, али да не бисте заборавили оно што сам казао, привешћу своју беседу крај, речима Мојсија који говори: "Небо и земљу зовем за сведоке против вас.". Ако ико од вас, био присутан овде или не, буде ишао на празник Труба, или улазио у синагогу, или у храм Матроне, или учествовао у (јеврејском) посту, или у суботи (тј. ако буде светковао суботу - прим. прев.), или ако буде пратио било који други јеврејски обред велики или мали, небо и земљу позивам за сведоке да сам чист у вашој крви. (2) Ове речи ће остати са вама  до дана Господа нашег Исуса Христа (тј. до доласка Христовог). Ако их одржите донеће вам велику корист. Ако их не одржите, или ако прикривате било кога ко се усуди да овакве ствари чини, моје речи ће стајати против вас као највећа оптужба. "Јер се нећу устручавати да то изложим свету Божијем": (3) Оставио са новац код банкара. Он остаје за вас да повећате основу и да користите добитак од мојих речи на спасење браће ваше. Да ли налазите да је окрутно да пријавите оне који су починили такав грех? Окрутно је да о томе ћутите. Јер то ћутање вас чини непријатељима Божјим и доноси пропаст и ономе ко таквог грешника прикрива и ономе чији грех остаје неоткривен. Колико је боље да нас замрзи слуга са којим заједно служимо, ако тиме спасавамо њега и спречавамо гнев Божји на себе. Чак ако ти твој саслужитељ буде сада и досађивао, неће бити у прилици да ти науди, али ће ти касније бити захвалан због свог исцељења. Али ако желиш да задобијеш наклоност свог саслужитеља, ако наставиш да ћутиш и повредиш га прикривајући његов грех, Бог ће тражити да тебе казни. Твоје ћутање ће ти од Бога направити непријатеља и повредиће твог брата. Ако проговориш и ако откријеш његов грех, Бог ће ти бити наклоњен и твој брат ће имати користи јер си делао као пријатељ према некоме ко је био луд али ко је научио из искуства да си му добро послужио. (4) Немој мислити да своме брату чиниш услугу што видећи га да чини лудост одбијаш да му будеш тужилац са сваком ревношћу. Ако изгубиш огртач, ниси ли забринут што за непријатеља имаш не само онога ко ти га је украо, већ и онога ко зна ко је лопов али одбија да га открије? А наша заједничка Мајка црква није изгубила огртач већ брата. Ђаво га је украо и сада га држи заточеног у Јудаизму. Т знаш ко га је украо, а знаш и ко је украден. Vидиш ли како држим светиљку и у својој жалости свуда трагам? А ти ћеш наставити да ћутиш, одбијајући да га откријеш? Какав изговор ћеш имати? Неће ли те Црква убројати међу своје најгоре непријатеље? Неће ли те препознати као непријатеља и уништитеља? (5) Боже сачувај да неко слушајући моје речи помисли да треба да почини грех издаје према брату за кога је Христос умро. Христос ће очистити крв његову са овога. Да ли се и ти опиреш овоме? Апелујем да се опиреш толико. Чим одеш одавде, покрени се по овом питању, и нека ми свако од вас доведе некога ко је од ове болести болестан. (6) Али сачувај Боже а којих има тако много. Нека ми двоје или троје, или десеторо или двадесеторо доведу такве људе. Када видим да сте у својој мрежи донели ухваћену дивљач ја ћу припремити богату трпезу. Ако видим да савети које сам данас дао имају дејства, наставићу још ревносније да се трудим како бих тог човека излечио, и ово ће за обоје бити највећа благодат. (7) Немојте лако одбацити моје речи. Будите обазриви када тражите оне који су болесни од ове болести. Нека жене трагају за женама, мушкарци за мушкарцима, робови за робовима, слободни за слободнима, деца за децом. Дођите на наше следеће окупљање са успехом који ће вам донети награду од мене - и пре свега добићете од Бога велику и неописиву надокнаду која ће обилато превазићи труд оних који су успели. Нека свако од нас ово задобије благодаћу и љубављу Господа нашег Исуса Христа, кроз Кога и са коме нека је слава Оцу заједно са Светим Духом сада и увек и у векове векова. Амин.