СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

БЕСЕДЕ НА ЕВАНЂЕЉЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈОВАНА БОГОСЛОВА

БЕСЕДА ОСМА

Беше светлост истинита која обасјава свакога човека који долази у свет (Јн. 1; 9)

Ништа нас не спречава да се и данас осврнемо на ове речи, јер нам прошли пут излагање догми није допустило да у потпуности истражимо све што је прочитано. Где су они, који кажу да Син није истинити Бог? Овде се он назива светлошћу истинитом, а на другом месту самом истином и самим животом. Уосталом, те речи ћемо исцрпније испитати кад дођемо до њих. Ако Он просветљује сваког човека који дође у свет, зашто онда толико људи остаје непросветљено? Зато што нису сви познали веру Христову. Како Он обасјава (просветљује) сваког човека? Зависно од пријемчивости свакога од нас. Ако неки својевољно затварају очи свог ума и неће да приме луче те светлости, онда њихово помрачење не потиче од природе саме светлости него од злобе тих људи који се добровољно лишавају дара. Благодат се излива на све; она није туђа ни Јеврејима, ни Јелинима, ни варварима, ни Скитима, ни слободнима, ни робовима, ни мушкарцу, ни жени, ни старцу, ни младићу. Праведно је, међутим, што су они, који неће да искористе тај дар, дужни да то слепило припишу самима себи. Ако онда, кад је улаз отворен и кад не постоји никаква препрека, неки услед својевољне каменосрдности остају напољу, онда они не пропадају ни због чега другог осим због сопствене искварености. У свету беше (ст. 10), али не као савремен свету, нипошто. Због тога Еванђелиста и додаје: И свет кроз Њега постаде (ст. 10). Кроз ово те он поново узноси ка превечном бићу Јединородног. Онај, ко слуша да је све творевина Његова, макар био и сасвим безосећајан, макар био и непријатељ и противник славе Божије, вољно или невољно треба да призна да Творац постоји пре творевине. Због тога се стално чудим безумљу Павла Самосатског, јер се усудио да противуречи толико очигледној истини и самог себе свргнуо у бездан. Он није заблудео услед незнања, јер веома добро познаје ствари, али је прихватио удео Јевреја. Имајући у виду људски суд, Јевреји су напустили здраву веру, иако су знали да је Исус Јединородни Син Божији. Они Га нису исповедили због својих старешина, јер су им претили да ће их истерати из синагоге. Тако се, кажу, и Павле Самосатски одрекао свог спасења да би угодио некој жени. Страшна је, уистину страшна власт славољубља. Она може да ослепи очи мудрих људи, уколико не почну да бдију. Ако то може да учини подмитљивост, онда то утолико пре може да учини страст славољубља, која је далеко јача. Како ви можете веровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите (Јн. 5; 44)? И свет Га не позна (ст. 10). Еванђелиста овде под светом подразумева мноштво изопачених људи, посвећених овоземаљским пословима, гомилу, пометени и неразумни народ. Међутим, пријатељи Божији и сви дивни људи познавали су Христа и пре Његовог јављања у телу. Христос је управо о праоцима рекао: Авраам, отац ваш, био је рад да види дан Мој; и виде, и обрадова се (Јн. 8; 56). И о Давиду је, ради разобличења Јудеја, рекао: Када, дакле, Давид Њега у духу назива Господом, говорећи: рече Господ Господу мојему, седи Мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим (Мт. 22; 45; 44). Много пута је, расправљајући с њима, поменуо Мојсеја, док су о осталим пророцима говорили апостоли. Да су сви пророци, почев од Самуила, познавали Христа и да су предсказивали Његов долазак, сведочи апостол Петар: А и сви пророци од Самуила и даље, који год говорише, такође најавише ове дане (Дела ап. 3; 24). Јакову и његовом оцу, као и његовом деди, јављао се Сам Бог, беседио с њима и обећао да ће им подарити многа и велика блага, а што је и испунио. Како је, кажеш ти, Он Сам говорио: Кажем вам да су многи пророци и цареви желели видети што ви видите, и не видеше, и чути што ви чујете, и не чуше (Лк. 10; 24). Како то да су они Њега знали? Наравно да су Га знали, и ја покушавам то да докажем на основу оних истих речи из којих неки закључују да пророци тобоже нису имали познање о Исусу Христу. Он каже: Желели су видети и не видеше, што значи да су знали да ће Он доћи и да ће извршити она дела која је уистину и извршио. Да нису знали за то, не би ни желели да виде, јер нико не може да жели нешто о чему ништа не зна. Према томе, они су знали Сина Божијег, и знали су да ће Он доћи код људи. Шта је то што они нису ни видели ни чули? Оно што ви сада видите и чујете. Иако су слушали Његов глас и видели Њега Самог, пророци Га нису видели у телу и у оном лику у којем се обраћао људима и отворено беседио са њима. На то јасно указује и Он Сам, јер није једноставно рекао: Желели су да Ме виде, него: Желели су да виде ово што ви видите. Није рекао: Желели су да Ме чују него: Желели су да чују ово што ви чујете. Иако, дакле, нису видели Његово јављање у телу, знали су да ће се оно догодити, и то су желели да виде. Они су веровали у Христа, иако Га нису видели у телу. Ако незнабошци, намеравајући да нам приговоре, питају: "Шта је Христос радио пре, кад још није промишљао о људском роду? Због чега је Он, оставивши нас толико дуго без старања, тек у последње време дошао да устроји наше спасење", ми ћемо рећи да је Он и пре тог времена био у свету, да је устројавао дела и да су Га знали сви, који су тога били достојни. Ако пак кажете да је Он био непознат зато што ви нисте знали за Њега и што су Га знали само врлински и изабрани људи, допустите да кажемо да Му се ни у садашње време не клањају сви људи, јер ни сада не знају сви за Њега. Међутим, како у садашње време нико не може да порекне да постоје људи који Га знају – и то само на основу тога што постоје они који Га не знају – тако не треба сумњати ни у погледу древних времена, јер су многи или, боље речено, сви изабрани и прекрасни људи, знали за Њега.

2. Ако неко упита: "Зашто тада нису сви веровали у Њега и зашто Га нису сви поштовали, него само праведници", и ја ћу њега упитати: "Због чега ни сада не знају сви за Њега? Да и не говоримо о Христу, јер и сада, као и некад, постоје многи који не знају ни за Његовог Оца." Неки кажу да све у свету постоји самокретањем, неки бригу о свему приписују демонима, а постоје и они који су, поред истинитог Бога, измислили и другог. Међу њима има оних који хуле на Бога и тврде да постоји нека сила, противна Богу, и да закони Божији припадају неком злом духу. Шта да кажемо? Зар ћемо зато, што неки одричу Бога, и ми говорити то исто, или ћемо се сагласити да је Он зао, као што неки изричу и такво богохуљење? Нека је далеко од нас та неразумност и то крајње безумље! Ако бисмо догме поверили суду тих безумних људи, онда ни нас саме ништа не би раздвајало од крајњег безумља. Најзад, нико не каже да је сунце шкодљиво за очи само зато што постоје људи болесних очију. Напротив, оно према суду (расуђивању) здравих људи доноси светлост. Нико неће рећи да је мед горак зато, што се таквим чини онима, којима је болесно чувство укуса. Хоће ли неки на примеру болесних утврдити има ли или нема Бога, да ли је Он добар или зао, и да Он понекад промишља а да понекад то уопште не чини? И ко каже да су и они здрави? Или су то, напротив, бесомучни, безумни и крајње умоболни људи? Свет га не позна, речено је. Међутим, познали су Га они којих је свет био недостојан. Говорећи о онима који Га нису познали, Еванђелиста укратко излаже и узрок тог незнања. Он није једноставно рекао: Нико Га није познао, него: Свет Га не позна, тј. људи који су се само свету предали и чије су помисли искључиво световне. Тако их је обично називао и Сам Христос, као, на пример, када је рекао: Оче праведни, свет Тебе не позна (Јн. 17; 25). Као што смо већ рекли, свет није познао не само Сина него и Оца, јер ништа не доводи до таквог растројства ума као везаност за привремене ствари. Знајући све то, колико год можете удаљујте се од света и уздржавајте се од телесних (плотских) дела. Због њих се не губе привремена, него најузвишенија блага. Човек који је исувише заузет делима садашњег живота не може на доличан начин да прихвати небеско. Нужно је да бринући о овоме (тј. земном), изгуби оно (тј. небеско). Не можете служити Богу и мамону (Лк. 16; 13). Следећи једно, нужно се мора оставити друго. О томе сведочи и само искуство. Они, који исмевају страст према богатству највише љубе Бога. Напротив, они који највише цене богатство, имају слабу љубав према Богу. Душа коју је једном заробило користољубље не може лако да се уздржи да не учини или не каже нешто што ће разгневити Бога, јер је она слушкиња другог господара који ће јој, поред тога, заповедати све оно, што се противи Богу.

Према томе, устаните и пробудите се; када размислите о томе, ког Господара служите, пригрлите само Његову власт. Јадиковаћемо и плакати због протеклог времена, када смо служили мамону. Збацимо једном занавек тај тешки и неподношљиви јарам, и стално носимо лагани и радосни јарам Христов. Христос нам не заповеда ништа од онога, на шта нас наговара мамон. Он нас наговара да свима будемо непријатељи а Христос, напротив, да свакога љубимо. Он нас везује за прах и прашину (јер такво је злато) и не допушта да било кад, па чак ни ноћу, слободно дишемо. Христос нас ослобађа те сувишне и неразумне бриге, заповедајући да сабирамо ризницу на небесима, и то не неправдом према другима, него сопственом праведношћу. И после толиког труда и патње, мамон неће остати уз нас кад будемо трпели казне и кад будемо патили због тога што смо извршавали његове савете. Напротив, чак и када ближњем дамо чашу хладне воде, Христос нас неће лишити плате и награде. Зар онда није крајње неразумно да занемаримо власт која је толико кротка и која изобилује тако великим благом, и да служимо незахвалном и непријатном господару, који ни тамо ни овде не може да буде ни од какве користи онима што су га следили и покоравали му се? Многи ће од оних, који буду кажњени, бити кажњени управо због тога што су служили новцу, што су љубили злато и што нису помогли невољнима. Да не бисмо и ми трпели то исто, расипаћемо своје ризнице и дати их сиромашнима. Ослободићемо своје душе и од садашњих шкодљивих брига и од будућих приуготовљених мучења. Припремимо себи оправдање на небесима. Уместо земаљских, сабирајмо неисцрпне ризнице које могу бити наши сапутници ка небу, заштитити нас од опасности и умилостивити Судију. Нека према свима нама буде благонаклон, и сада и у тај дан, и нека се с великом одважношћу наслађујемо благом које је на небесима приуготовљено за оне који Га љубе, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа с Којим нека је слава Оцу и Светоме Духу сада и увек и у векове векова. Амин.