Prepodobni Simeon Novi Bogoslov

BESEDA SEDAMDESET SESTA

O tome da se spasonosni post treba cuvati i drzati

ne samo tokom prve nedelje sv. Cetrdesetnice,

nego i tokom svih ostalih

 

Ovo sto sada ima da kazem vasoj ljubavi trebalo je reci prosle nedelje. Ali posto sam znao da prve sedmice Cetrdesetnice gotovo svi hriscani sa radoscu i velikom usrdnoscu drze dobri i spasonosni post, i da svako rado polaze na svoj vrat jaram njegov, i da ne mozes naci, cak ni medju onima koji ne trazeci sebi spasenje provode zivot bezbrizno i lenji za bogougadjanje, ni jednoga koji u tu nedelju ne bi sacuvao zakon posta i koji zajedno sa drugim hriscanima, koliko god mu to padalo tesko, ne bi cuvao uzdrzanje, resio sam da ovu moju besedu vama o postu tokom ostalih nedelja Velikog posta odlozim do sada.

Svi hriscani se, kao sto sam rekao, podvizavaju u prvu velikoposnu sedmicu. No, posto u subotu praznujemo preslavno izbavljenje od oskvrnjenja koje su hriscani dobili preko sv. Teodora Tirona, a sutradan praznujemo Nedelju Pravoslavlja i slavoslovljima i pesmama blagodarimo svedobrom Bogu, lukavi djavo, buduci da zavidi svakom nasem dobru, upravo u to vreme pohodi krisom svakog hriscanina i, svezavsi ga nemarnoscu i lenoscu, nagovara ga da se odvrati od sv. posta, koji je za nas tako spasonosan, i da se vrati na svoje zle obicaje. Zbog toga vas sada i podsecam i molim vasu ljubav da nikako ne slusate svoga neprijatelja djavola, da ne idete opet za svojom zlom navikom nezasitnog stomakougadjanja, i da se vise ne vracate na zadovoljavanje svojih zlih zelja kojima ste ranije tako dugo udovoljavali; nego kako smo postovali prvu nedelju ovog Velikog posta, tako postujmo i drugu, a potom i sve ostale.

Da, ljubljena moja braco, sazalimo se nad sobom i ne dopustimo da nam ove sedmice propadne ono sto smo sabrali prosle. Naprotiv, treba vise da se potrudimo kako bismo onome sto smo vec stekli dodali i drugo sta, a ne da procerdamo na zlo ono sto smo prethodno privredili na dobro. Zato neka se svako priseti koliko mu je koristio post i kako je veliku blagodat dobio od Boga tokom tih nekoliko dana prve nedelje. Neka to probudi revnost za dalji podvig posta. Post, kao lekar nasih dusa, kod jednoga hriscanina smiruje telo, kod drugog kroti gnev; od jednoga odagnava san, drugoga podstice na cinjenje dobrih dela; jednome ociscuje um i cini ga slobodnim od zlih pomisli, dok drugome vezuje neuzdrzljivi jezik i strahom Bozjim kao uzdom zadrzava ga, ne dozvoljavajuci mu da govori ruzne i prazne reci; nekome ne dopusta da gleda na sve strane i bude radoznao sta cini ovaj ili onaj, nego svakoga usmerava da pazi na samoga sebe i da razmislja o sopstvenim gresima i nedostacima. Post malo po malo istanjuje grehovnu koprenu koja lezi na dusi i rasprsuje duhovni mrak oko nje kao sto sunce rasprsuje maglu. Post nas cini sposobnim da umom gledamo duhovno nebo na kome svagda sija sunce pravde, Gospod nas Isus Hristos. Post uzevsi sebi za pomocnika bdenje, odgoni gnev srca, i iz onoga ko se dotle prejedao i opijao izvlaci potoke suza skrusenosti; njih i mi treba da zadobijemo, i oko toga, mislim na vas, braco, treba da se potrudimo. Jer ako zadobijemo skrusenost, onda cemo se, uz pomoc blagodati Bozje, lako izbaviti od svakog nemira strasti i od bure neprijateljskih iskusenja - tako cemo stici u mirno pristaniste bestrasca.

Ovo se, braco moja, ne postize za jedan dan ili za jednu nedelju, nego se uz pomoc blagodati Bozje ispravlja trudom tokom odredjenog perioda, duzeg ili kraceg, u zavisnosti od revnosti i usrdnosti svakoga, a takodje i od mere njegovog odricanja od svega vidljivog i duhovnog (zla), i jos u zavisnosti od toga koliko je vatreno njegovo pokajanje i neprestano umno delanje, tj. umna molitva koja neprestano dela u dubini njegovog srca. Eto kako se to postize - kod nekoga brze, kod drugoga sporije.

Bez posta niko ne moze da popravi nista od onoga o cemu sam govorio - ne moze da napreduje ni u jednoj dobrodetelji (vrlini); jer post je pocetak i temelj svakog duhovnog delanja. Kakve god dobrodetelji da nazidas na temelju posta, sve ce one biti nepokolebljive i postojane, kao zdanje na tvrdom kamenu. A kada oduzmes taj temelj, tj. post, i na njegovo mesto stavis zasicenje stomaka i druge neumerene zelje, onda ce sve dobrodetelji biti uzdrmane i raznesene od strane zlih pomisli i od potoka strasti kao sto vetar raznosi pesak - i celo zdanje dobrodetelji se rusi. Dakle, da se to ne bi dogodilo i nama, stojmo sa radoscu na tvrdom temelju posta, stojmo, dobra moja braco, iz sveg srca. Jer ko prinudjen od strane drugih uzidje na kamen posta, bez sopstvenog htenja, taj nece opstati, nego ce ga pohota zbaciti sa ovog temelja i gurnuce ga dotle da ce tajno poceti da jede; onoga koji pocne da se skriva da bi jeo podrzace zli djavo.

Post predstavlja zakon i zapovest od Boga, a one koji taj zakon prestupaju uzima pod svoju vlast prvi prestupnik volje Bozje, djavo, i muci ih kao tiranin. Iako se to ne dogadja odmah, jer Bog nas dugo trpi ocekujuci nase pokajanje, ipak nikako necemo moci da uteknemo iz ruku naseg neprijatelja, na ovom ili na onom svetu, ako ostanemo u grehu i ako se ne pokajemo. Jer ako ostanemo u tom stanju (tj. ako nastavimo tajno da jedemo), na pravednom sudu Bozjem bicemo osudjeni na vecne muke, zajedno sa djavolom; jer od ljudi mozda i mozemo da se sakrijemo, ali od Vladike naseg i Boga nikako se necemo sakriti: On ce nam dati po delima nasim. Cuvajmo se zato, braco moja, ne samo od toga da jedemo tajno, nego i od toga da se zasitimo posnim jelima koja se nadju na trpezi. Eto tako cinite, molim vas.

Setite se samo prosle svete nedelje i vidite koliko vam je koristi doneo post, zajedno sa bdenjem, molitvom i pojanjem psalama. Kakva skrusenost i poboznost kod svih, kakvo molitveno tihovanje! U tu nedelju meni su svi hriscani izgledali ne kao ljudi, nego kao Andjeli; jer nigde tada nisam cuo nikakve druge reci osim slavoslovlja koje ste uznosili Bogu - sto i jeste delo Andjela. Verujem da kao sto ste vi tvorili delo Andjela, tako su se i Andjeli nevidljivo vracali medju vas i pevali zajedno s vama. Ne odvajajte se svojom mnogorecitoscu i praznoslovljem od zajednice sa andjelima, ne odagnavajte Andjele od sebe svojim drskim recima i svojom vikom, i ne prizivajte demone, nego neka svako pazi na sebe, baveci se svojim rukodeljem i izvrsavajuci svoje poslusanje, kao da se nalazi pred licem Bozjim. Ne napustajte, braco moja, crkvene sluzbe i citanje Svetog Pisma - i podsticite jedan drugoga na to. Jer kao sto za obicnom trpezom nudimo one koji sede do nas i koji su nam dragi, tako i za ovom duhovnom trpezom, koja hrani duse nase, duzni smo, pazeci i sami, da bracu nasu podsticemo da budu pazljivi, kako ne bismo bili osudjeni od Boga kao oni koji ne ljube bliznje i kako ne bismo izgubili dobijenu cast da budemo ucenici Hrista, Koji u svetom Jevandjelju ovako veli: "Po tome ce svi poznati da ste Moji ucenici, ako budete imali ljubav medju sobom" (Jn. 13, 35). Ko ne nudi druga svog da uzme sa obicne trpeze, cesto ce mu tako pruziti veliku korist; no, ko ne podstice svoga druga za duhovnom trpezom, tj. ko ga ne podstice na slusanje bozanskih reci, taj mu nanosi veliku stetu. Jer zasicenost obicnim jelima razvracuje i moze da donese stetu i dusi i telu, dok ono sto saopstavaju sveti cija dela citamo prosvecuje um i osvecuje dusu, a kroz nju se osvecenje predaje i telu, cineci ga zdravijim i snaznijim.

Neka svako pazi na ono sto se cita, jer reci svetih su reci Bozje, a ne ljudske; slazi ih u srcu i dobro cuvaj, jer su reci Bozje reci zivota, i onaj ko ih ima u sebi i cuva, ima zivot vecni. Kad sedimo za trpezom na kojoj se nalaze razna jela cini mi se da niko ne zeva i ne drema, nego se svako trudi ne samo da pojede dovoljno, nego i da uzme i za sutra, ili da bi dao drugovima ili sirotinji; a kada se citaju reci Bozje koje daju zivot i one koji se hrane njima cine besmrtnima, reci mi, molim te, prilici li da neko drema, ili cak zaspi, postajuci nalik zivom mrtvacu? Kakva lenjost! Kakva bezosecajnost! Kako izgubljeno vreme! Onaj ko sedi za obicnom trpezom a ne zeli da jede to sto se na njoj nalazi verovatno je bolestan. Tako je i sa onim ko slusa Bozanske reci a da ih njegova dusa ne prima sa zadovoljstvom i da duhovno ne hrani svoja cuvstva njihovom sladoscu - njegova vera je bolesna, on ostaje gladan duhovnih darova i umire od duhovne gladi i zedji, i pored toga sto je okruzen svakim dobrom. Kao sto mrtvac nista ne oseca kada ga umivaju vodom, tako i duhovni mrtvac, iako orosavan zivonosnim i bozanskim strujama reci, ne oseca to svojim duhom.

Vi, dakle, koji imate u sebi reci zivota, koji ste dosli do ovog hleba i okusili ga, vi koji niste mrtvi, nego ste ustali iz mrtvih, vi koji ste okusili istinski zivot i okusili bogate darove, nemojte prestati da podsticete, molite i ubedjujete svoju bracu, i to svu bracu ako je moguce, da paze na ono sto se cita; lenje razoblicujte i ukorevajte kao svoje sopstvene udove, ili, bolje reci, kao udove Hristove, ne zato da biste ih rastuzili, nego da biste ih izbavili od gneva negodovanja ocinskog, ne zato da biste ih povredili, nego da biste im doneli veliku korist, da biste ih privukli na ispunjavanje volje i zapovesti Boga i Oca njihovog. Ako tako budete postupali, ako svako od vas bude podsticao brata svoga na ljubav i dobra dela, onda cemo svi brzo uzici na vrh dobrodetelji i ispunicemo sve zapovesti Hristove. Toga radi udostojicemo se da svi zajedno dobijemo Carstvo Nebesko u Hristu, Bogu nasem, Kome dolikuje svaka slava, cast i poklonjenje, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.